ZLATICA


Opis biljke:zlatica s kamena je trajna biljka Sto se pruza na kamenu, odakle joj potice ime. Prilegla stabljika doseze dubinu do 15 cm. Listovi su kosasti, odozgo zelenkasti, a odozdo belosivi do smedjasti. Listovi su jajastog oblika, duguljasti i na zavrsnici tupi. Stabljike su, u stvari, stabljikasti izdanci, lastari s listovima koji izbijaju iz korena. Listovi su usporedno rasporedjeni ..
. ,
Staniste: Raste po zidovima i izmedju plocastog kamenja.
Lekoviti deo biljke: za lek sabire se stabljika bez korenja, tj. nadzemni deo biljke u prolece ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme cvatnje. ..
Lekovito delovanje: zlatinjak pospesuje izlucivanje mokra?e i znojenje, cisti krv i pomaze u lecenju nervnih bolesti. Izvana koristi se za pripremanje obloga i melema za razne bolesti. Za lecenje reumaticnih bolesti preporucuje se pripremanje kupke od zlatice s kamena ili zlatinjaka .

SELEN

Opis biljke: Selen je mirisna, trajna zeljasta biljka, visoka do 2m. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Cvetovi su udruženi u štitaste cvasti svetložute boje. Plodovi su pljosnati, sa oštrim rebrima.


Stanište: Gaji se u vrtovima i cesto podivlja, posebno u planinama. Lekoviti su koren i
plod.. .
Lekoviti deo biljke:U korenu i plodu ima do 1% elarskog ulja, u kome je glavni sastojak terpineol. Ima i smole, gume, tanina, šecera, škroba i raznih kiselina. U lišcu ima do 100 mgÀ/o vitamina C .
 
Lekovito delovanje: . Prijatan, aromatican i bezopasan diuretik, stomahik i karminativ. Cesto se daje zajedno sa drugim štitaricama za lecenje organa za varenje, mokrenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji imaju grceve u crevima
1. Caj za održavanje pravilnog rada srca (preventiva protiv infarkta): po jednu supenu kašiku lista maticnjaka, korena i ploda selena i lista imele sa kruške preliti sa 6 dl prokljucale vode. Ostaviti da stoji 2 sata, procediti, zasladiti medom i piti tri puta dnevno po 1 cašu. 2. Upala mokracnih puteva: po 20 gr korena selena, lista breze i medvedeg grožda, lanenog semena i sitnice. Dve supene kašike ove smeše na 300 gr kljucale vode i posle 2 sata odliti i popiti u 3 obroka u toku dana. . . .

PODUBICA


Opis biljke: Podubica je poluûbun, visok 10-30 cm, sa cetvorouglastim stabljikama, na donjem delu odrvenelim. Starije grane su poloûene, dok su mlade uspravne. Stabljike su pokrivene dlakama. Listovi su parni, na kratkim drùkama, rombicno jajasti do elipticni, po obodu krupno nazubljeni, sa donje strane pokriveni mekim dlakama, a sa gornje gotovo goli. Cvetovi su bledo crveni, rede beli, obrazuju prùljenove, a svi zajedno grozdastu cvast, najceùce okrenutu na jednu stranu". 
. . . ,
Staniùte:Cveta od juna do septembra. podubica je mediteranska biljka, ali je veoma rasprostranjena i u unutraùnjosti, najceùce na krecnjackim brdskim livadama i kamenjarima, paùnjacima, u svetlim hrastovim i borovim ùumama i do iznad 1000 mnv. . ..
.
Lekoviti deo biljke: Razmnoûava se semenom. U lekovite svrhe upotrebljavaju se vrhovi grancica u cvetu i list .
 
Lekovito delovanje: Podubica se mnogo viùe ceni i raznovrsnije upotrebljava u narodnoj nego u naucnoj medicini. To je u mnogim naùim krajevima, osobito planinskim, jedan od najomiljenijih lekova. Biljka nije otrovna, pa je opravdana njena upotreba za lecenje obolelih organa za varenje.
To je narodni tonik upotrebljavan u obliku praùka, caja (10 g na 200 g vode), tinkture i dr. Kao mirisno, gorko stipticno sredstvo upotrebljava se i za lecenje ûuci, belog pranja, rana, hemoroida i slicno.
Vino od podubice(200 g na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8 dana) upotrebljava se u narodu kao lek protiv slabosti, malokrvnosti i za ispiranje rana. . .

PLUCNJAK

Opis biljke:plucnjak je trajna zelen i jedna od prvih proletnih biljki. Podanak mu je kos, a stabljika uspravna visine do 30 cm. Prizemni listovi su s peteljkom, dok su listovi na stabljici sedeci i manji. Tamnozelene su boje, srasli ili zaobljeni, jajasti i dlakavi, a cesce belopegavi. Cvetovi se razvijaju na vrhu stabljike kao u jaglaca. U pocetku su crvenkaste, a posle ljubicaste boje. citava je biljka gusto pokrivena ostrim dlakama. Biljka je gotovo bez mirisa, a ukusa sluzava i trpka...

Staniste: raste svuda po sumama, zivicama, rnedju grrnljem, posebno u vlaznim i dubokim zemljistima. Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja cela biljka, bez korena.
 
Lekovito delovanje: s uspehom se primenjuje kod svih katara disajnih puteva, narocito kod kaslja s manje ili vise izbacivanja sluzi, kod gripoznih pojava, cak i kod krvavog kaslja i upale pluca, hronicnog bronhitisa i plucnih tuberkuloza. Isto tako koristan je za ciscenje krvi i obnavljanje telesne snage.

MASLACAK


Opis biljke: Maslacak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi.Maslacak pojacava lucenje žuci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, cišcenja krvi, pomaže kod lecenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita..
.
Lekoviti deo biljke: Cveta od marta do maja. Maslacak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle –više nego španac !.Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noci.
 
Lekovito delovanje: Maslackov caj moraju piti dijabeticari, a preporucuje se i svaki dan sažvakati
5 do 10 šupljih stabljika. Caj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.Koren i stabljika sadrže gorku materiju –taraxacin – koji deluje diureticki, a može izazvati prolive i smetnje u srcanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim kolicinama – narocito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni..CAJ:Caj se priprema najcešce od suvog usitnjenog korena. Jedna kasika korena stavi se u 2 cl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, procedi nakon 15 minuta i pije tokom dana nezasladjeno, ili još bolje, zasladjen pravim domacim medom.Taj caj procišcava organizam, pomaže kod degeneracije hrskavice, podstice znojenje.Pomaže u borbi protiv debljine i celulita.Koren se isece na tanke ploške,pa se može jesti sirov na hlebu, sa maslacem. Ipak, bolje ga je skuhati. Ispržen i samleven koren odlicana je zamena za kafu. Mladi i još tvrdi cvetni pupoljci mogu se kiseliti u sircetu i koristiti kao zacin – umesto kapare.
 
Maslackov sirup ( med )Tri –cetiri pune šake cvetnih glavica maslacka (sveže) preliti sa 2 litre kipuce vode, i prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šecera ili odgovarajucega zasladjivaca, te sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajuci do gustoce sirupa.Dobijeni sirup se puni u ciste staklenke u kojima se obicno i konzervira voce. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda.Ovaj sirup jaca i procišcuje organizam, regulise varenje, jaca apetit.Uzima se po jedna kasika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, staklenku dobro zatvoriti.

LIPA


Opis biljke: lipa je veliko drvo koje stablo doseže visinu od 25 do 30 metara, a starost od nekoliko stotina godina. Krošnja je gusto zatvorena, a listovi zagasitozeleni, koso srcasti, zašiljeni i pilasti, a s lica dlakavi. Cvetovi su na dugackoj stapci što je, otprilike, do polovine srasla sa pricvetnim listom, a složeni su u paštitaste cvatove. Pricvetni su listovi duguljasti, bledozelene boje, dugacki do 8 crn i mrežasto isprepleteni žilicama. Plodovi su mali orašcici.. Cvet je vrlo prijatnog mirisa.

Staniste<Po celoj Evropi po brdskim šumama. Lipa voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Lipu treba brati cim pocne cvetati, kad su dve trecine cvetova u cvasti rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Cvast treba brati zajedno s priperkom (Flos Tlliae cum bractes), jer se vrlo retko traži bez priperka. Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sluzastog, sladunjavog i pomalo oporog. U osušenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Tanina najviše ima u priperku, on daje oporost caju od lipe. Lipov list takode sadrži sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nuždu mogu upotrebiti u istu svrhu. I lipova kora ima mnogo sluzi. U cvetu i u listu ima vitamina C. Potpuno mlad, tek otvoren list može koristiti kao povrce. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adisorptivne moci. U lipovem semenu masnog ulja slicnog maslinovom.Stanište: lipa raste pojedinacno po planinama, a ljudi je sade veoma cesto uz puteve.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabire cvet sa pricvetnim listovima (ako je lepe zelene boje, bez rdje). Inace se beru samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na prozracnom mestu, ponajbolje na tavanu. Sabrani cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i ugodan miris.
 
Lekovito delovanje:lipovi cvetovi koriste se za lecenje prehlade i bolesti dišnih organa. Pospešuje znoj i mokracu. Lipov cvet se upotrebljava najcešce u obliku caja, infuza, za znojenje, protiv grceva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hronicnog kašlja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni caj.
Preporucuje se u lecenju kronicnog kašlja, bolova kod mokrenja, umora i preuzbudjenosti živaca. cisti krv.

LAVANDA


Opis biljke:lavanda je polu grmovita biljka koja, raste na suvim i toplim obroncima. Ona se, inace, uzgaja kao ukrasno bilje u vrtovirna i parkovima. Lavanda je polugrm, naraste do 60 cm. Pri dnu je granasta. Grane su cetverouglaste i nadignute. Listovi su nalik ruzmarinu. Sivo-zelene su boje sa žlezdama na nalicju, unazad malo svinuti. Cvetovi cine modre pršljenaste klasove. Lavandula ima jak aromatican miris, ukus gorak i Ijut.Ima sivozelene listove i plavoljubicaste cvetove i duguljaste klasove. Cveta u julu i avgustu, a za lekovite potrebe beru se listovi i cvetovi pre nego sto se otvore. Osušeni cvetovi jakog su mirisa i malo gorkog ukusa. Najcešce se koriste za pripremu cajeva, biljnih kapi, etericnog ulja, kupki ili inhalacija.. 
,
Stanište: na livadama, Na suvim, toplim i krsevitim padinama Mediterana.Kod nas raste divlje na primorju..
 
Lekoviti deo biljke: vršci stabljike sa cvecem sabiru se uhladu na prozracnom mestu .Poput drugog lekovitog bilja i lavanda postiže bolje dejstvo kada se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili zalfijom, jer navedene biljke pojacavaju njezino delovanje.
.
Lekovito delovanje: lavanda blagotvorno deluje na želudac i matericu, smanjuje nadimanje, pospešuje izlucivanje mokrace, menstruaciju, a deluje i na porodjaj. Preporucuje se u lecenju bolestimozga i živaca, protiv nervoznog lupanja srca, grceva u crevima, migrene, neurastenije, histerije i sklonosti napadina nesvestice,Akne, masna koza, dermatitis, cistitis, psorijaza, ekcemi, atletsko stopalo, alergije, astma, bronhitis, zapaljenje grla, infekcije usne duplje, kasalj, upala sinusa, konjuktivitis, migrena, glavobolja, modrice, opekotine, posekotine, uznemirenost, depresija, stres, hipertenzija, dismenoreja, bol u uhu, neprijatan zadah, teskoce sa varenjem, Lavanda u vidu obloga odlicno ublazava opekotine i rane, jer ima snazno antisepticko dejstvo. Ulje lavande je idealna ‘prva pomoc’. Ono ima isto dejstvo kao alkohol, ali ne pece! Lavanda podstice regeneraciju tkiva, a povrh svega divno mirise... Priprema caja:Kafenu kasiku usitnjene biljke preliti sa 200 ml kljucale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15-20 min. Caj procediti i piti 2-3 solje caja dnevno.

KUPINA


Opis biljke: kupina je grm s vodoravno položenim korenom. Korenje tera 1 do 3 metra dugacke grane što delimicno pužu po zemlji a delimicno se penju po drugim granama. Biljka ima mnoštvo vitkih dugackih, povinutih i bodljikavih grana. Dlanasto sastavIjeno lišce s pilastim rubovima sastavljeno je od 3 do 5 lisaka. Cvate u kitama sa cveticima bele ili bledoružicaste boje, koji su nalik ružicama. Cvetovi tvore paštitac. Sastavljeni su od 5 lapova caške, 5 latica vencica i od mnoštva prašnika. Plod je sjajnocma tecna boba (koštunicasti i birani plod).. ,
 
Stanište: raste veoma cesto u velikim skupinama na šumskim cistinama i krcevinama, medju grmljem te uz rubove polja, na neplodnom zemljištu .
Lekoviti deo biljke: za lek se u prolece i jesen skuplja koren, mladi listovi i izdanci u prolece, cvetovi za vreme cvatnje, bobe kad su zelene ili zrele .


Lekovito delovanje:listovi kupine deluju stežuci te su dobro i bezazleno sredstvo protiv proliva. Vrlo dobri uspesi postižu se i kod ecenja krvavog proliva. Preporuca se duže vrijeme uzimati caj od kupinovih listova kod krvarenja želuca, upale creva i kronicnog nadražaja slepog creva. caj od kupinovih listova cisti krv, pri cemu smanjuje ili leci kožne osipe, lišajeve i druge necistoce. Isto tako, koristan je i u lecenju anemije.
Caj od osušenog i usitnjenog korena kupine koristi se u lecenju vodene bolesti. Plodovi kupine deluju umirujuce kod nervoznih Ijudi što pate od nesanice..

KONJOGRIZ


Opis biljke: Vodopija, konjogriz ili divlji radic je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. ima trajni, valjkasti i vretenasti koren izvana žuckasto-bele boje, a iznutra bele boje. Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lancetasti, suženi u dršku, duboko režnjevito testerasto useceni. Cela biljka, pogotovo mlada ima mlecnog soka.Listovi su grubo nazubljeni i podsecaju na maslacak. U pazuhu listova ili na vrhu grana razvijaju se pojedinacno po celoj biljci cvetne glavice svetloplave boje. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni z glavice koje izbijaju pojedinacno na stabljici ili na granama. Cveta obilno preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma i drugde "
. . . . ,
Stanište:Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se teško kida i cupa. Vadi se u jesen, ocisti od zemlje i nadzemnih delova, iseci po dužini, nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom. nalazi se svuda u prirodi. Može se naci na pustim zemljištima, uz rubove putova, na livadama posebno na sušnim zemljištiina. Uzgaja se i kao kultuma biljka. ..
.
Lekoviti deo biljke: Lekovit je koren, koji je valjkasto-vretenast, cvrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Koren (Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Redje se koristi nadzemna biljka brana u cvetu .
 
Lekovito delovanje: . : Za lek koriste se koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje. Lekovito delovanje: konjogriz ili divlji radic cisti i jaca želudac, popravlja probavu, odvaja prekomernu žuc, cisti jetru, bubrege i slezenu, leci žuticu i anemiju. Više se koristi u narodnoj nego u naucnoj medicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje, pre svega, za pojacavanje apetita, za jacanje želuca, bolje varenje hrane, za obilnije lucenje mokrace i žuci i dr. "Frankova cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna kafa" je ispržen i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Pošto je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili vocni šecer), razumljivo je zašto kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabeticari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavocika (Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od šecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu .

KANTARION ULJE


Kantarion ulje se priprema na sledeci nacin:
Do visine od 8 cm ispod vrha boce od 2 litre staviti što više listova i cvetova muške i ženske kantarije (jednakih kolicina), a zatim ubaciti stabljiku.
Do iste visine, zatim, ulije se domace maslinovo ulje. Bocu lagano zacepiti plutom, da pluto »radi« a da ne iskoci. Bocu se iznosi na sunce i izlaže godinu dana.Postupak dozrevanja kantarion ulja može se ubrzati na sledeci nacin: na isti nacin u bocu od 1 litre ubaciti listove i cvetove muške i ženske kantarije, a nakon toga uliti domace maslinovo ulje zagrejano na temperaturu od 60 do 70'C. Prethodno je potrebno bocu zagrejati, da ne pukne. Napunjena boca treba da odleži barem 10 dana, od cega najmanje 2 dana na suncu. Iz boce se uzima onoliko ulja koliko je potrebno, a ostatak ostaje u boci. Valja naglasiti da je kantarion ulje tim bolje cim duze vremena odstoji.

JAGORCEVINA


Opis biljke: jedna je od prvih biljaka koja cvate u prolece. To je trajnica sa kratkim i smedjim korijenom. Jajasto okrugli prizemni listovi složeni su u rozetu. Valovito su nazubljeni, a u vrijeme pupanja uvinuti unatrag. Iz središta rozete izraste 10 do 20 cm visoka cvetna stapka nq cijem se kraju nalazi 5 do 10 žutih cvetova. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava.Medju zašticenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleca. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje pobedu nad zimom. Nije slucajno baš jaglika bila ta koju je izabrao legendarni Knajp da se s njom fotografiše. On je poznavao njene prednosti i visoko je cenio. Jagorcevina procišcava krv i iz organizma eliminiše uzrocnike reume i kostobolje. Ako neko ima sklonost ka oboljenjima mišica i ligamenata, neka svakodnevno pije caj od jagorcevine, (jednu do dve šolje), i bolovi ce prestati. Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo ova biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizicke i duševne iscrpljenosti. . . ,
Stanište: raste u svetlim šumama, medju živicama, u grmlju .
Lekoviti deo biljke: za lek se u maju skupljaju cvetovi, listovi ikoren. 
 
Lekovito delovanje: jaglac je osobito dobar lek za lecenje plucnih bolesti, nesvestice i lupanja srca.
Caj pripremljen od cvetova povecava broj crvenih krvnih zrnaca. Osim toga, koristi se u lecenju nesanice, migrene i neuredne menstruacije. Pospešuje cirkulaciju krvi i izbacivanje sluzi. Caj od korena vrlo uspešno deluje kao umirujuce sredstvo za stišavanje glavobolje, nervoze, nesanice, vrtoglavice i nesvestice. Pored svega, jaglac se koristi za lecenje uzetosti, bolesnih bubrega, reumatizma i kronicne zacepIjenosti. Caj koji se preporucuje treba uzeti pre svih sintetickih sredstava koja obecavaju miran san. Ovaj caj donosi san lececi sve uzroke nesanice, cuvajuci nerve i zdravlje uopšte. Potrebno je 50 g jagorcevine, 25 g levandinog cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Jednu vrhom punu kašiku ove mešavine prelijemo sa 1/4 l vrele vode, pa ostavimo da odstoji tri minuta. Pije se pred spavanje, veoma vrelo, koliko god se može podneti, zasladeno sa malo meda. Jagorcevina izvanredno povoljno deluje na nerve i srce, jaca ih i smiruje glavobolje na nervnoj bazi. Izvrsno deluje i na upalu srcanog mišica, a prevencija je protiv izliva krvi i mozak.
Odlican caj za isterivanje peska iz bubregadobicemo ako skuvamo koren jaglike i pomešamo ga sa medom. Pravi prolecni caj koji cisti krv dobija se od 50 g jaglike, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena maslacka. (Izdankom zove nazivamo tek iznikle pupoljke lišca na granama zovinog drveta).
Protiv srcanih tegoba posebno dragoceno je vino od jaglike. Možemo ga i sami napraviti od cveta jaglike koji naberemo u prolece, napunimo njime - ali prilicno rastresito - bocu od 2 litra i nalijemo cistim belim vinom. Bocu držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srcani bolesnici mogu uzimati dnevno po 3 jelovne kašike

IMELA

Opis biljke: Mali, vrlo razgranat, uvek zelen grmic, visok do 1 m, koji kao polu parazit živi na raznom belogoricnom i crnogoricnom drvecu. Iz starih narodnih naziva može se zakljuciti da je ova poluparazitska biljka od davnina smatrana za lekovitu, a nekada su joj pripisivali i carobne moci. Druidi, keltski sveštenici, poštovali su je kao sveisceljujucu biljku. Oni bi za vreme svecanog rituala sekli imelu zlatnim srpom i kasnije koristili je kao lek protiv razlicitih bolesti. U starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije, a to joj priznaju i kasniji autori. Danas se preporucuje protiv histericnih napada.Stabljika je zeleno-žuckasta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su debeli, kožasti, zeleno-žuckasti, sedeci, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene muške i ženske cvetove. Plod je bela, okrugla, socna, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a plodi od avgusta do novembra.Od pocetka oktobra do kraja decembra beru se i suše listovi i tanje drške. Sledeci period branja je od marta do aprila. Ovo napominjemo jer u ostalim mesecima biljka nema lekovito svojstvo. Najbolja je imela s topole, ali i s bora ili vocnih stabala. Plod imele je otrovan dok su drška i list lekoviti. . . ,


Lekoviti deo biljke: Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domacina na kome imela živi. Tako i hipotensivna svojstva nisu ista: najjaca su u imele sa kruške, manje s jabuke, a još manje sa oskoruše.
 

Lekovito delovanje: .Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujednacenog fiziološkog dejstva. Imela se daje u obliku raznih preparata, sama ili u zajednici sa drugim lekovima slicnog dejstva (sinergisti)Caj: jedna kašicica jagorcevine preliva se sa 1/4 l vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme.
Vino i caj za procišcavanje krvi: opisani u tekstu.Imela pospešuje rad citavog limfnog sistema u organizmu te zato pomaže razmenu materija u njemu. Upražnjavanjem kure od imele oboleli od dijabetesa mogu se osloboditi svoje bolesti. Kod poremecaja hormonalnog sistema takode je vrlo efikasna. Bolesnici s hronicnim poremecajem metabolizma trebalo bi da uzimaju caj od imele svakodnevno u toku šest meseci.Deluje preventivno kod skleroze i šloga; ako osoba to nije ucinila, pa do udara ipak dode, treba prvih šest nedelja posle toga piti po tri šolje, sledece tri nedelje dve, a naredne nedelje po jednu šolju na dan, i to pola šolje pre, a pola šolje posle jela.
Ako hladan caj ušmrcemo u nos, zaustavlja se krvarenje nosa.Imela se smatra najboljim sredstvom za srcane tegobe i tegobe u krvotoku.U ovom pogledu pokazala se izvanredno. Ona sadrži sastojke koji regulišu krvni pritisak; kao i glog, imela sniženi krvni pritisak povišuje, a povišen snižava. Tako se premoreno srce odmara, a prestaju sve nuspojave kod nenormalnog pritiska - valunzi, zujanje u ušima, vrtoglavica, smetnje s vidom...
Dnevno uzimanje tri šolje caja od imele koju smo potopili u hladnu vodu leci sve bolesti srca, krvotoka i pritiska od kojih toliko pati savremeni covek.
Za žene je imela takode višestruku korisna jer regulisan krvotok zaustavljanja i menstrualne tegobe, narocito kod jakog krvarenja, kao i posle porodaja. Tegobe vezane za klimaks, aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, gušenje, prolaze od imele.
Sveži sok od imele (od lista i drške, prethodno opranih) pije se protiv steriliteta, i to po 25 kapi pre dorucka na gladno srce ili pre spavanja.

 
Caj: imela se priprema iskljucivo hladno. Jednu vrhom punu kašicicu imele na 1/4 l hladne vode potopiti preko cele noci, a pre uzimanja malo podgrejati

GUJINA TRAVA


Opis biljke: Gujina trava je krupna, snažna impozantna dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 150 cm, koja lici na šaren bujan ckalj. Listovi su tigrasto prošarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene.
Stanište: Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste kraj puteva i naselja u južnim krajevima i u Primorju
 
Lekoviti deo biljke:Upotrebljava se zreo plod, rede list (Silybi fructus et folium). Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. U plodu ima 0,1% etarskog ulja, malo tanina, flavonoida, masnog ulja, belancevine, raznih šecera i drugih ugljenih hidrata i smole. Zahvaljujuci prisustvu tiramina, plod badelja povecava krvni pritisak. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje
ikoprivnjace.Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jacanje, osobito posle teških operacija i bolesti
Lekovito delovanje: U narodu se upotrebljava za ublažavanje napada žuci, protiv šecerne bolesti, zatvora, za lecenje hemoroida i dr. Pripremaju se cajevi protiv niskog pritiska, za jacanje, bolji apetit, protiv morske bolesti, smetnje u žuci (kamen, bolovi) i protiv šecerne bolesti.

GLOG


Opis biljke: glog je vecinom srednje velicine. Na pogodnim staništima uspeva i kao cvorasto, razgranjeno drvo visine i do 5 metara. Drvo gloga je tvrdo i žilavo. Kora je glatka, sivo-pepeljaste boje s granama na kojima je rasporedjeno trnje dužine do 1 1/2 cm. Listovi su trokrpasti i peterokrpasti, s donje strane su svetlo plavkasto-zeleni, a s gomje strane tamnozeleni i sjajni. Nalikuju listovima hrasta, samo što su znatno manji. Beli cvetovi su skupljeni u bogate kitice s dugim i kracim peteljkama. Snažno mirišu na med. Plodovi su crvene boje i beru se kad sazriju, u kasno leto .
Stanište: glog se cesto nalazi na rubovima niskih belogoricnih i crnogoricnih šuma, a veoma cesto raste u šikarama te uz ograde i živice.
 
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi sa cvetnim stapkama, listovi i plodovi bez peteljke. Cvetovi i listovi sakupljaju se u prolece. Cvetovi i cvetni vršci sabiru se samo s grmova koji su u punom pocetnom cvatu. Suše se u tankom sloju pri cemu je potrebno paziti da ne promene boju. Listovi se beru nakon cvatnje. Plodovi se beru nakon dozrevanja; suše se najpre u hladu, da uvenu, a nakon toga dosuše se na toploj peci
 
Lekovito delovanje:drži se da je glog jedna od najvrednijih i najdelotvomijih lekovitih biljaka za srce. Glog jaca i regulira rad srca. Osim toga, glog je izvanredan regulator krvnog pritiska, pri cemu ne samo da snizuje povišeni krvni pritisk, nego povisuje preniski krvni pritisak u oslabljenog srcanog mišica. Dobar je u lecenju oštecenog srcanog mišica u starosti, kod upale srcanog mišica, u lecenju zakrecenja krvnih žila i angine pectoris. Glog deluje na smirenje živcanog sistema.

DRAGOLJUB


Opis biljke:Uzgaja se kao ukrasna biljka u cvetnjacima, a raste i u svetlim bukovim šumama i gajevima.Jednogodišnja zeljasta biljka, oko 15 cm visoka, skoro okruglih listova, gusto protkanih žilama. Jarki narandzastožuti cvetovi, išarani prugama, svojstvenog mirisa. Sadrzi sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog kojeg deluje antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šecer i vitamin C.Pošto cvate u junu i julu, upotrebljavaju se sveži listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme. Lišce i cvet sabiru se za vreme cvatnje, a plod u kasnu jesen, kada sazri.i., Zbog sadržaja vitamina služi kao proljecna salata - mlado lišce treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov sok –uzima se bar jedanput na dan, ili se iz sveže biljke iscedi 10 – 15 g soka za istu svrhu. Posto se biljka može uzgajati u saksiji, ili na balkonu ili u stanu – po zimi – osigurava nam cele godine lekovitu vitaminsku salatu
Sumporno ulje u dragoljubu lekovito je u slucaju emfizema, bronhitisa, pospešuje izbacivanje sluzi., koristi kod astme, pojacava izlucivanje mokrace, olakšava poteškoce bolesne žuci, jaca polnu moc. Uzima se tri puta dnevno po 1 kafena kasicica alkoholature / tinkture / , razredjena sa malo vode. Porast kose pospešuje tinktura koja se priprema tako da se isecka sitno 100 g svežeg lišca dragoljuba, koprive ( Urtica dioica ), šimšir ( Buxus sempervirens ), pa se sve to prelije sa 500 g alkohola. Ostavi se da stoji 21 dan. Za to vreme jednom dnevno promuckati. Procedi se , pritiskanjem.Tom se tinkturom trlja koža glave pomocu mekane cetkice. nakon 1 sat treba glavu oprati mlakom vodom. To se ponavlja svaki dan tri nedelje.Ista tinktura služi i za spoljnju upotrebu kod nekih kožnih bolesti.Dragoljub uništava i životinjske parazite. Ekstrakt se pokazao kao izvrsno sredstvo protiv lisne vaši i drugih parazita.Iz lista dragoljuba dobija se sumporno etericno ulje industrijskog naziva "Tromalit", koje ima veliku antibakterijsku moc: koristi se u lecenju disajnih i mokracnih organa.

DIVIZMA


Opis biljke: divizma je dvogodišnja biljka. Stabljika joj je visoka od 1 do 1 1/2 metar, uspravna je i pokrivena gustim vunastim dlakama. U prvoj godini razvijaju se samo prizemni listovi, a u drugoj naraste samo stabljika. Listovi su krupni i debeli, duguljasto jajasti. Listovi pri dnu stabljike imaju peteljku i veci su, dok su oni na stabljici manji i bez peteljke, tj. sjedeci. Cvetovi su skupIjeni u gornjem delu stabljike u dugacak klas, žute su boje s belo ili crvenkasto vunastim prašnicima.
Stanište: raste po suncanim kamenitim brežuljcima i na kamenitu tlu.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvatnje
Lekovito delovanje: sveži listovi koriste se za pripremanje obloga za otekline, hemoroide i lišajeve. Pomešana s drugim lekovitim biljkama izvrsno je sredstvo protiv bolesti pluca, posebno suhog kašlja, prsobolje, groznice te za lecenje katara želuca i creva i protiv grceva probavnih organa. Ulje od divizrne izvanredno je sredstvo za mazanje bolesnih ociju i za masažu kod reume i kostobolje. Ulje od divizrne priprema se tako da se boca napuni do polovice sitno iseckanim listovima divizme, prelije se cistim maslinovim uljein, zacepi vatom i ostavi na suncu 40 dana..

CUVARKUCA

Opis biljke: cuvarkuca je trajna biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. U lažnom šticu poredani su cvetici zvezdastog oblika, svetlocrvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubicaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, socni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuca..Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto znacenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grcki aeixwn. Cuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom. Cuvarkuca sadrži: jabucnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šecer, gumu i mineralne sastojke. ,

Stanište: raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, Ieti, za vreme cvatnje hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabucna kiselina.Upotrebljava se sok iscedjen iz celelog svezeg lista.

Lekovito delovanje: sveže iscedjeni sok iz listova cuvarkuce koristi se ulecenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha u male dece. Sveže zdrobljeni listovi ili cisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv cireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lecenje »kurjih ociju« i uklanjanje suncevih pega. Sveži sok koristi se u lecenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana skrucenim žutim sekretom (jer ga sok cuvarkuce rastvara).. Cireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od vveze biljke krotiv zapaljenja zuba i upala grla.

BOKVICA



                                              BOKVICA


Opis biljke: Plantago lanceolata nazivaju muškom bokvicom, odnosno trpucem muškim, dok ženska bokvica ( Plantago major ) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ženskom ! Prema obliku listova razlikuju se ženska ili širokolisna bokvica / P. major / i muška , uskolisna bokvica / P. lanceolata /U medicini se vise ceni muska bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae ).bokvica muška ili trputac muški trajna je biljka s prizemnim, uskim, sulicastim, golim i žilavim listovima. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih žila. Cvetna stapka je bez listova, uglasta i uspravna, a završava zeleno-sme?im cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac. , Stanište: raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na livadama, svetlim prozracnim šumama.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju koren, listovi pre cvatnje, a seme nakon što sazre

Lekovito delovanje: bokvica muška ili trputac muški sadrži mnoge lekovite materije koje joj daju sposobnost u lecenju svih oboljenja organa za disanje, kod vece ili manje sluzne izlucevine. Izvrstan je prirodni lek kod plucne astme, upale plucnih vrhova, kašlja, hripavca, cak i tuberkuloze pluca..Za lek se najvise koristi list; od sirokolisnih vrsta za rane i obloge, od uskolisnih vrsta protiv plucnih unutarnjih bolesti te zenskih bolesti.Bokvica izvrsno potpomaze u lecenju tuberkuloznih bolesti pluca. Bokvica je posebno pogodna za decu jer joj je sok ukusan, narocito kada se zasladi šecerom ili medom.Caj od listova bokvice treba piti što je moguce topliji.Najbolje je jedna soljica caja odmah ujutro – natašte, a zatim 1- 2 soljice preko dana i još jedna uvece, pre spavanja. Tako se postize mirna noc.Sveze zgnjeceno lišce sluzi kao oblog koji se stavlja na mesto uboda insekta ili ujeda zmije. takodje se stavljaju oblozi kod vrucih oteklina i rana koje teško zarastaju.

Sok od svezeg liscakoje dobro izgnjecimo, nakapa se na ranu, te zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje; sprecava upalu i ublazava bol. Oblog od lisca hladi noge nakon dugog i napornog hodanja




Opis biljke: prizemni listovi bokvice ženske ili trpuca velikog složeni su u obliku rozete, širokog su jajolikog oblika, na rubovima delimicno ili svekoliko nazubljeni. Na golim listovima istice se uglavnom 7 provodnih žila. Cvetna stapka je uspravna i okrugla a cvetni klasi? je duguljastovaljkast. ,
 
Stanište: bokvica ženska ili trputac veliki može se na?i na zapuštenim livadama, pustim zemljištima, stazama i putovima, ali i u vlažnim grabama od nizina do visokih planinskih podrucja.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru samo listovi, a suše se u tankim slojevima na hladnom i prozracnom mestu
 
Lekovito delovanje: koristi se kao sredstvo za lecenje rana i cireva jer suzbija upale. Isto kao bokvica muška ili trputac muški, koristi se kao lek protiv kašlja i za rastvaranje sluzi, iako se u tome daje više prednosti trpucu muškom. Koristi se u lecenju bolesti mokra?nog mehura te cireva na želucu i crevima..


Sok od bokvice:200 grama lisca bokvice,,100 g koprive ( Urtica dioica),100 g maslacka ( Taraxacum officinale)100 g stolisnika ( Achillea millefolium ) :sve se dobro izgnjeci, istisne kroz cistu lanenu krpu, procedi, zatim prokuva uz skidanje pene i koja se skuplja na povrsini , dobijenom soku dodaju se dve velike kasike meda, pa se to ponovo kuva dok se ne zgusne tako da postane koncasto. Kada se sok ohladi, uliva se u boce , a da se ne bi pokvario, doda se svakoj boci casica rakije. Pre upotrebe pomesa se sa toplom vodom , pola - pola.







BAGREM


Opis biljke: Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gaji. Drvo je visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava cvet, rede list (Robiniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list još dok je mlad , Bagrem - akacija je stablo koje naraste do 25 m visine preneseno je pocetkom 17. vekaiz Severne Amerike u Evropu. Beli mirišljavi cvetovi koji rastu u grozdovima izlucuju puno nektara, ukusni su sveži, a specijalitet prženi prethodno uvaljeni u testo za palacinke. Plod bagrema je plosnata do 11 cm duga mahuna sa 4-10 semenki bubrežasta oblika. Narodna medicina preporucuje i caj od osušenih cvetova, koji uz to što je ukusan, deluje lekovito kod prehlade i kašlja. U svežim mahunama i u semenkama ima mnogo belancevina, ugljikohidrata i masnoce. Mahune se mogu sušenjem konzervirati i upotrebljavati kao povrce. Kuvano semenje bagrema može da zameni pasulj, a prženo da posluži kao zamena za kafu.
Stanište: raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozracnim šumama.
Lekoviti deo biljke:za lek se koristi cvet,,Bagremova kora je otrovna, zbog cega je ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potice od toksalbumina robina
Lekovito delovanje: Cvet se upotrebljava u obliku caja (5 na 100) za lakše iskašljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva jace lucenje žuci. ..

NEVEN


Opis biljke:neven je jednogodiùnja, uspravna biljka s razgranjenom stabljikom visine do 60 cm. Listovi su sedeci, duguljasti i nasuprotni. Cela je stabljika proûeta pustenastim dlakama. Cvetna glavica ûute je, tamnoûute ili narancaste boje Bere se cvet, koji je žute do narancaste boje, i to celu godinu. Biljka je baktericidna, i služi kao antibiotik, upotrebljava se za unutrašnje i spoljno lecenje raznih bolesti i stanja:Za spoljnu upotrebu: za gnojne rane i posekotine, pomaže u lecenju psorijaze, kod impetiga, cireva, opekotina, promrzlina, upalu vena...
,
Staniste:Kao omiljeno cvece sadi se po vrtovima i vinogradima, a divljeg ima nešto na livadama oko naselja .
 
Lekoviti deo biljke: lek se, za vreme cvatnje skupljaju listovi, a cvetne glavice dok se joù nisu rascvetale. Listovi i cvetovi neugodna su mirisa. Upotrebljava se cvet, redje vrhovi biljke sa cvetovima.Treba brati jarkonarancaste, debele cvetove, a ne blede i tanke.Moraju se brzo sušiti na promaji, da bi sacuvali prirodnu boju. Latice imaju najvecu vrednost.
 
Lekovito delovanje: neven se koristi u lecenju zatvora, ûutice, bolesti ûeluca i creva, a narocito cireva u ûelucu i crevima. Od sveûih listova i cvetova, domace svinjske masti i voska priprema se »nevenova« mast ùto se veoma uspeùno koristi u lecenju rana, otecenih ûlezda, krasta i osipa, kostobolja..Recept -  

Mast od nevena: 1 šoljica sveže iscedjenog soka od lišca i cveta, 2 šoljice nesoljene svinjske masti ( domace) i pola soljice voska mešaju na vatri dok se sve ne spoji. Ta mast koristiti i u slucaju otecenih žlezda (posavetovati se sa lekarom ) cireva i rana koje teško zarastaju. Preporuka je da se uz to popije i 1 šoljica caja od lišca i cveta, dnevno. Ubrzo nakon što mast od nevena namažemo na rane, opazicemo kako poboljsava zaceljivanje. Važno i dobro svojstvo te masti je da ne nadražuje. Kolicina koja se primenjuje kod upotrebe masti: na platnenu krpu namaže se sloj debljine milimetar, krpa se stavi na ranu ili cir, pokrije sa malo vate i sve to ucvrsti zavojem, a na manjim mestima i flasteromTinktura:Tinktura se pravi od 20 delova cveta potopljenih u 100 delova 70% alkohola. (1:20).Ostavi se da stoji dobro zatvoreno 10 dana, zatim procedi i ostavi u dobro zacepljenoj boci. Tinktura nevena smiruje upale kože i zubnog mesa.Angina i upaljene desni ispiraju se sa uspehom prelivom od nevena. Preliv se priprema tako da se jedna cajna kasikica usitnjenih cvetova nevena prelije kipucom vodom i ostavi 15 minuta da stoji. Njime se ispiru usta i grlo. Protiv celavljenja i sprecavanja ispadanja kose, te za bolji rast kose pravi se ovaj caj: 20 g sitno izrezanog korena podbela (Tussilago farfara), 10 g suvih cvetova nevena, sve to prelije jednom litrom kipuce vode , ostavi da vri 10 – 15 minuta, a zatim se još i doda samo malo preliva od nevena i procedi. Tim se toplim cajem nedeljno dvaput istrlja glava.

SLEZ CRNI


Opis biljke: crni slez jednogodišnja je ili višegodišnja biljka iz cijeg podanka izbijaju, uglavnom, polegnute, razgranjene stabljike visine do 80 cm. Listovi su okruglog, srcastog ili bubrežastog oblika, krpasti i nazubljeni na dugackim peteljkama. Cvetovi izbijaju iz lisnih pazušaca, imaju dvostruku cašku, a cvetni listovi imaju 3 do 5 duguljastih pruga. Boja cvetova zavisi o vrsti, a krece se od plavkaste do ružicasto-crvene. Citava biljka je bez mirisa i neukusna, sluzava ukusa. ... ,
 
Stanište: raste na nasipima, uz reke, , na vlažnim livadama i, na poplavljenim podrucjima. Uzgaja se i u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru, pre svega, listovi, a cvetovi za vrerne cvatnje. Kadšto se sabiru koren i seme. Cvetovi se smeju sabirati samo po suvom vremenu, kada su potpuno otvoreni; suše se u hladu u veoma tankom sloju, a još boIje na toplom mestu. Listovi se sabiru sa što kracom peteljkom i suše u tankom sloju na prozracnom mestu. Oboleli i ošteceni listovi ne smeju se sabirati i upotrebljavati za lek 
..
Lekovito delovanje: cmi slez odavna se koristi za otklanjanje probavnih smetnji i rastvaranje sluzi. Caj pripremljen na propisan nacin upotrebljava se za lecenje kaslja, katara, bronha, promuklosti, upale ždrela, nadutosti pluca (emfizem) i kod katara pluca. Preporucuje se za lecenje griže, grceva u želucu i crevima, bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokrace.

PELIN


Opis biljke: pelin je trajna biljka s razgranjenom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cvate u grozdu sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od caške s uskim lapovima, bledožutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog vencica, 5 prašnika i nadraslim pesticem.. Nema coveka koji ne zna za pelen. Mnogi biljku i ne poznajuu prirodi, ali svi odreda znaju za pelen simbol gorcine i cemernosti.Malo je biljaka koje su tako duboko vezane za naš narod,vekovima mucen, gonjen, ponižavan, koji je znao samo zagorcinu života. I dok je u nas pelen simbol jada, cemera, dotle su nekada Rimljani na Kapitolu, pre i iznad svih priznanja i pocasti, pobednika najbolje pobednike napijali napitkom od pelena, ubedeni da je to najveca nagrada za pobednika, jer im se po tadašnjem shvatanju, obezbeduje dobro i vecno zdravlje, najvece zemaljsko bogastvo. U ostalom i latinski naziv pelena ima simbolicno znacenje tj. ime biljke treba da deluje psihosugestivno na coveka, da veruje da ce biti zdrav i cio. Anticki naziv potice od grecke reci (Artemisia) lekovite.Stanište: kao divlja raste na osuncanim neobraslim zemljištima, a zbog svoje lekovitosti sadi se u vrtovima.
 
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi pre cvatnje i cela biljka za vreme cvatnje.
Lekovito delovanje:pelin je vrlo gorkog ukusa. Izvanredno je sredstvo za cišcenje krvi i jacanje želuca. Upotrebljava se u lecenju loše probave, nadimanja, slabog teka, podrigavanja, žgaravice, glista, bolesti jetre, slezene, bubrega, žutice, groznice, grušanja krvi, mokracnog mehura, vodene bolesti i osipa. Osim toga, mnogo-siruka lekovita svojstva pelina povoljno uticu na celokupni organizam . Tako nestaju teške smetnje , debljine, šecerne bolesti, u duševnim smetnjama koje, više ili manje, imaju dublji uzrok u neredovnom radu probavnih organa, smetnjama u radu jetre, žuci, slezene i ženskih polnih organa.

ROSOPAS


Opis biljke: rosopas je trajna zeljasta biljka s debelim i vlaknastim podankom, te razgranjenom stabljikom visine od 30 do 70 cm. Listovi su perasto razdeljeni, odozgo mutnozeleni, a s donje strane modro-zeleni. Žuti su cvetovi složeni u retke štitaste cvatove. Vencic je sastavljen od 4 latice a caška od 2 zelenkasta lapa, u kojima je omotan cvet, a otpadaju kad se rascveta. Plod je valjkasti tobolac, s mnogo cmo-smedjih sjajnih semenki, što imaju maleni belkasti privesak. Rosopas se lako raspoznaje po narancastom mleku što »grize« kad se otkine list. Koren i stabljika puni su toga soka.. 
Stanište:raste na zapuštenim mestima, putovima, u blizini ljudskih naselja, uz ograde, plotove i zidove te medju kamenjem .
 
Lekoviti deo biljke: za lek sabire se citava biljka za vreme cvatnje. Suši se u hladu, po mogucnosti što brže..
Lekovito delovanje: rosopas je odavna poznata lekovita biljka što se uspešno koristi u lecenju bolesti probavnog trakta, posebno kod želuca, žuci i jetre. Isto tako, koristan je u lecenju astme, bubrega i mokracnog mehura. Izvana rosopas koristi se u lecenju lišaja, krasta i drugih kožnih bolesti..

SREMUS


Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.... ,Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!
 
Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)
Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.

TINKTURA: lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska

NANA


Opis biljke: nana ili metvica je trajna zeljasta biljka, a raste kao divlja i pitoma, jer se uzgaja u vrtovima. Metvice imaju uspravnu ?etvrtastu, granatu i dlakavu stabljiku s nasuprotnim - dlakavim unakrsnim, jajasto-šiljastim, na krajevima pilastim - listovima. Odozdo je sjajno i tamnozelene boje, a s gornje strane svetlozelene boje..
Stanište: divlja nana ili metvica nana raste na vlažnim mestima .

Lekoviti deo biljke: listovi i cela biljka.
Lekovito delovanje:Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljivlek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grceva, protivteškog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav cajevaza lecenje žuci. Nanino ulje ima slaba anesteticka svojstvai prijatan miris koji osvežava, zbog cega se upotrebljavai protiv gadenja i povracanja. Rastvor ulja u alkoholu koristispolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol,naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog togahladi.nana se koristi za umirenje zivaca, nervnu rastrojenost,glavobolju, zujanje u usima, histeriju i hipohondriju, groznicu,slabost i nozno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povracanje, grceve u želucu i materici, pospešuje krvotok, leci prehladu, promuklost i kašalj. Destilacijom od nane se proizvodi etericno ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost u lecenju raznih bolesti.

RUSOMACA


Opis biljke: rusomaca je uglavnom dvogodišnja biljka s vretenastim korenom i uspravnom stabljikom visine do 40 cm. Listovi su prizemni, vecinom perasto rascepljeni Listovi na stabljici su nerazvijeni i sulicasto produženi. Gomji dio stabljike nosi bele sitne grozdasto složene cvetice... , Stanište: uzgaja se u vrtovima.
 
Lekoviti deo biljke: za lek skuplja se za vreme cvatnje cela biljka sa cvetovima, listovima i komušicama. Suši se u hladu, nakon cega se sitno izreže i pohranjuje u tamne staklene posude
Lekovito delovanje: rusomaca je još u srednjem veku bila poznata kao veoma korisna lekovita biljka što deluje na zaustavIjanje krvarerija, protiv krvavog mokrenja, kod prejake menstruacije. krvarenja iz nosa i za zaustavljanje krvi iz rana koje jako krvare. Po tim je svojstvima rusomaca i danas poznata. Steže krvne sudove te se zbog toga koristi kod zaustavljanja krvarenja želuca, creva, nosa i rana te bubrega, pluca i matemice. Rusomaca u sebi ima materiju koja deluje na ritmicko skupljanje muskulature maternice i na peristaltiku creva te se koristi kao sredstvo za pospešenje trudova i olakšanje porodjaja, zatim kod lenih i sporih creva te za pospešenje stolice. Posebno lekovito deluje u regulisanju krvnog pritiska, bez obzira radi li se o visokom ili niskom. Pomešana s drugim lekovitim biljkama koristi se u lecenju mnogih bolesti..

MATICNJAK


Opis biljke: maticnjak je trajna biljka s cetverouglastom i jako razgranatom stabljikom visine do 60 cm. Listovi su nasuprotni. s dugackom peteljkom, jajastog oblika, nazubljeni i slabo dlakavi. Cvetovi su bijeli ili bijelo-žuti, a nalaze se u pršljenastim cvatovima u pazušcima gomjih listova. Maticnjak je veoma ugodna mirisa, nalik mirisu limuna. Ukus rnu je aromatican.Cela biljka, a posebno kada se list nagnjeci, odaje jak, veoma prijatan miris, koji podseca na limun te je poznata i kao "limun-trava". Cvetovi su beli, plavicasto beli, bledoružicasti ili žuckasto beli, smeštani u pazuhu listova..
Stanište: raste u vrtovima gde se uzgaja kao kulturna biljka, ali se kao samonikla može naci nedaleko naselja, uz ograde, živice. Maticnjak je jedna od retkih biljaka koja je istovremeno lekovita, mirisna, ukrasna, zacinska, aromaticna, medonosna i industrijska. Raste u pcelinjacima, dvorištima, pored naselja, uz ograde i živice, po šumama itd. Gaji se i u kulturi kao lekovita i aromaticna biljka, i u parkovima kao ukrasna biljka. Cveta od juna do septembra, a razmnožava se semenom, ali se bolji uspeh postiže deljenjem busenova i rasadivanjem. veoma lako se gaji.
 
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru listovi pre nego što procvetaju, a cela biljka s vršikama i listovirna za vrerne cvatnije. Suši se brzo i oprezno u hladu i sa što manje dodira. Osušeni naticnjak ne sme se cuvati u limenim posudama .Od maticnjaka se najviše ceni list, jer u ostalim organima ima malo lekovitih sastojaka, osim u cvetu, ali je cveta malo tako da nema prakticnu primenu. Najvažniji lekoviti sastojak maticnjaka je vrlo lako isparljivo mirisno etarsko ulje. ! .
Lekovito delovanje:maticnjak je izvanredno sredstvo za sva srcana oboljenja. Oživljava i jaca srce, a uz to cisti i krv.  

Maticnjak se preporucuje u lecenju histerije, hipohondrije, smetnji u menstruaciji, grceva, koji su povezani s menstruacijom, zatim, kod nadutosti, grceva u crevima, proliva želucanih tegoba, povracanja na nervnoj osnovi, kronicnog bronhalnog katara, nekih oblika astme i svih depresivnih stanja. Maticnjak je blag, dobar i veoma prijatan lek protiv nadimanja u organima za varenje, protiv neuralgije, histerije, neurastenije, gadenja, povracanja i proliva, za jacanje organizma. Sam list maticnjaka, a još cešce pomešan s gorkim travama (kicicom, lincurom, gorkom detelinom, hajducicom, podubicom i dr.), uspešno se daje slabunjavim za pojacavanje apetita, dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma. Etarsko ulje od maticnjaka (dobija se destilacijom s vodenom parom maticnjaka pokošenog u fazi cvetanja), je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u farmaciji vec, još više, i u industriji parfema, i kozmetike.Osobito se preporucuje trudnim ženama koje pate od povracanja.

Caj od maticnjaka zasladjen neobicno povoljno deluje kod nesanice izazvane premorenošcu ili živcanom bolešcu. Od maticnjaka priprema se melisa-špirit koji služi za masažu ili se pije razredjen s vodom, pri cemu osvežava i otklanja telesni i duševni umor.

SKUPINA NAJPOZNATIJIH BILJAKA



                                                 ZOVA











Opis biljke: zovina ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmedja, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavicasta. Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s jajastim, zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u plosnati paštitac, a boja im je bela do žuckasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u pocetku zelene, zatim crveno-smedje i naposletku sjajnocme. Bobe su male i socne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatican. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni. ... ,





Stanište: raste na rubovima šuma i osuncanim šumskim krcevinama. na zapuštenim mestima i u blizini naselja. .
Lekoviti deo biljke: mladi izboji i mladi listovi sabiru se u prolece, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja, a kora od od februara do novembra. ..





Lekovito delovanje: caj od listova i mladica zovine ili bazge koristi se za pospešivanje izlucivanja mokrace, nakupljene tecnosti u telu, za lecenje šeceme bolesti kao i za cišcenje i poboljšanje krvi. caj od cvetova bazge koristi se u lecenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, pocetne upale pluca, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod pocetne tuberkuloze i kod svih reumaticnih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje caja kojim se odstranjuju poteškoce kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leci vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu. Kod nje su korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Neka u vašoj kuci uvek bude zove. Caj od njenih cvetova pomoci ce da se preznojite kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što je znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su bolesti doprinele. Zova spira bolesti i tako što pospešuje mokrenje i olakšava ga. Cajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane kolicine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašicica za jednu šolju. U toku dana sme da se popije samo jedna kafena šoljica - maksimalno dve - i to u vecim razmacima, gutljaj po gutljaj. Zreli plodovi zove su takode vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice.Sok od svežih boba koristi se u lecenju neuralgije trigerninusa (neurlagija licnog živca), za jacanje, za blago regulisanje stolice, cišcenje krvi, umirenje trbušnih grceva i crevnih kolika, za apetit i poboljšanje cirkulacije krvi .











       OSKORUSA

Opis biljke: Divlja kruška je listopadno drvo, visoko do 20 m, sa širokom gustom krošnjom i kratkim, dosta pravim masivnim stablom. Listovi su jajasto okruglasti, zašiljeni, na licu tamnozeleni i sjajni, na nalicju svetliji, po obodu talasasto naborani i sitno testerasti. cvetovi su beli sa crvenim prašnim kesicama, pojedinacni ili u gronjastim cvastima. ". . . . , Stanište: Cveta od aprila do maja, istovremeno sa listanjem. Cvetanje jednog stabla traje 10-14 dana. Daje obilno nektara i cvetnog praha. Zastupljena je u brojnim šumskim zajednicama, pojedinacna stabla se mogu naci na južnim padinama planina i do 1500 mnva. . .. .



Lekoviti deo biljke: Droga je zreo plod.



Lekovito delovanje: . : Divlja kruška se koristi kao lekovita biljka i u vocarstvu kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti krušaka. Koristi se plod koji ulazi u sastav raznih vocnih i šumskih cajevaa .




 







      GAVEZ


Opis biljke: gavez ima socnu, grubo dlakavu stabljiku visine 20 do 100 cm. Višegodišnji koren gaveza raste vrlo duboko u zemlji. Debeo je, razgranat, vretenast i socan. Izvana je tamnosmedje do crnkaste boje, a iznutra bele do svetložute boje. Donji listovi su veliki s peteljkom, dugoljasti i grubo dlakavi. Listovi na stabljici su naizmjenicno poredani i grubo dlakavi po celoj površini. Cvetovi izbijaju tokom leta iz pazuha gornjih listova, a okrenuti su prema dole u jednostrano povijenim cvatovima. Imaju oblik uskog zvona, a boja im je prljavobela do ružicaste ili ljubicaste . ,










Stanište: gavez raste po citavoj srednjoj Evropi. Nalazi se na vlažnim mestima, jarcima, uz vode i na vlažnim livadama. Za poljoprivrednika predstavlja korov što se teško iskorenjuje (zbog dužine korena). Lekoviti delovi biljke: za lek se skupljaju listovi i koren. Koren se skuplja u prolece i kasnu jesen. Nakon što se iskopa, opere se i, da ne izgubi od sluzavog soka, najpre se osuši, reže na komadice i do kraja suši na toplom mestu. Postoji oko dvadesetak vrsta gaveza, neke od njih uzgajaju kao stocnu hranu. Višegodišnji gavez pušta korijen duboko u zemlju



Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi i koren. Koren se skuplja u prolece i kasnu jesen. Nakon što se iskopa, opere se i, da ne izgubi od sluzavog soka, najpre se osuši, reže na komadice i do kraja suši na toplom mestu



Lekovito delovanje: od svih domacih lekovitih biljaka gavez sadrži alantoin, materiju što najviše deluje u stvaranju novih celija - zbog cega se gavez koristi u lecenju rana, cak i zapuštenih gnojnih rana. Njme se lece sve vrsti ozleda: ispucanost, posekline, lom kostiju, izev krvi i sl. Za vanjsku upotrebu protiv gihta i kostobolje nema boljeg leka od svežeg nastruganoga gaveza sa kojim oblažemo mesta oboljela od gihta.Kad nemamo na raspolaganju svežu biljku, upotrebljavamo tinkturu gaveza. Ona takodje povoljno deluje protiv neuralgicnih bolova, posebno protiv nesnosnih bolova lica.Buduci da gavez snažno deluje na centralni živcani sistem, valja ga uzimati samo u malim dozama. Gavezovu tinkturu treba lagano utrljavati, jer pri teškom gihtu ne smemo upotrebljavati jake masaže. Tinktura se izvrsno pokazala i kod lecenja upale živaca; gde god su na telu nastala bolna mesta, osetljiva na pritisak, to se odrazi na perifernim živcima, a tinktura je jednostavan, prirodan i prikladan lek. Odlika je tinkture i da preporadja kožu.; ostarelu, naboranu, pogotovo sa borama oko ociju, što su nastale zbog razlicitih kozmetickih sredstava, posle duže upotrebe tinkture, koža ce se regenerisati. Protiv upale vena tinktura se dobro pokazala u kombinaciji sa gospinom travom kantarionovo ulje ili još bolje takodje tinktura od kantariona.Koren gaveza delotvoran je u lecenju raznih poteškoca organa za varenje, protiv katara želuca (sa prolivom ili bez njega), srdobolje, bolesti bubrega i kod prejake menstruacije. Upotrebljava se kod krvarenja želuca, bronhialnog katara, upale pluca, krvavog kašlja i ispljuvka, upale porebrice i dr. Caj protiv bronhijalne astme priprema se na sledeci nacin : 5 g korena gaveza kuvati pola sata u pola litre vode, ostavi da odstoji dvadeset minuta i zatim procedi. Pije se jedna šoljica ujutro natašte, zatim svakih pola sata dve velike kasikei pre spavanja opet jedna šoljica.Caj protiv cira na zelucu i dvanaestercu priprema se na sledeci nacin: mešavina od 50 g gaveza, semena dunje, i lanenog semena (Semen lini) i po 20 g slatkog korena (Glycirrhiza glabra), i lista stolisnika, popari sa litrom kipuce vode, i nakon šest sati stajanja procedi. Pije se tokom dana umesto vode.
Ako treba podstaknuti znojenje ili mokrenje, priprema se caj od lišca i cveta gaveza. Jedna velika kasika lišca i cveta gaveza prelije se sa pola litre kipuce vode, poklopi i ostavi da stoji 15 minuta. procedi se i pije se dvaput dnevno; ujutro natašte i uvece pre spavanja, po 1 cašica. Ujedno, ovaj caj uklanja i grceve u trbuhu.


Napomena: svi preparati od gaveza ne smeju se praviti ni držati u gvozdenom ni limenom posudju !Takodje, kod sušenja korena treba paziti da se koren ne uplesnivi, jer je opasan!Sok od svežeg korena zaustavlja krvarenja iz svežih rana.
Ako se koren gaveza kuva u mleku ili pivu dok se ne zgusne u kašu, dobija se sredstvo sa kojim se oblažu mesta preloma ruke ili noge; preko toga se stave dašcice i cvrsto se poveže. nakon 8 dana povoj se obnovi.U slucaju da koža pobeli, na to mesto stavljati zgnjeceno lišce trpuca, a kasnije posuti prahom od zdrobljenog lišca kupine.Manje je poznato da gavez možemo koristiti kao tecno djubrivo u povrtlarstvu; bogat je kalijumom, pa je podesan za djubrenje korenastog povrca, narocito paradajza. Priprema : u pocetku cvatnje pokosi se gavez i cele biljke stavljaju u burad ili posude od plastike , ali ne sasvim do vrha.Zatim se dolije voda dok biljke ne pokrije voda, posuda se pokrije i ostavi tako 3 nedelje. Kada masa provrije, tecnost se odlije i razredjenom vodom u promeru 1:10 upotrebljava za zalevanje povrca. Najbolje je ovu tecnost pomešati sa tecnim djubrivom od koprive, koje se spravlja na isti nacin, u promeru 1:1.Zalevanje biljaka ovim tekucim prirodnim djubrivom ubrzava rast biljaka i jaca njihovu otpornost prema bolestima.
















     SIPURAK

Opis biljke: šipurika ili šipak trajan je grm visine 2 do 3 metra. U prvoj godini pojavljuju se uspravni izboji što se, u sledecim godinama, razgranjuju u mnogobrojne povinute i visece grane. citav grm obrastao je oštrim i prema dole svinutim bodljikama. Listovi su neparno perasti, a listici jajastog oblika i oštro nazubljeni. Cvetovi su bele do belo-ružicaste boje. Plodovi su jajastog oblika, svijetlocrvene boje, a sadrže veliki broj tvrdih semenki. Cvetovi su ugodna mirisa, a plodovi kiselkasto-slatka ukusa što steže. Semenke su bez mirisa, ali zato caj ima veoma ugodan miris. . ,



Stanište: sipurika je veoma rasprostranjena po celoj Evropi. U našim je krajevima ima u prilicnirn kolicinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i drugde.



Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se plodovi i cvetne latice ..



Lekovito delovanje:šipurika je lekovita biljka koja, uz crni ribiz, ima najviše C vitamina. Posebno je važno što kuvanjem šipurika ne gubi taj vitamin. Caj se preporucuje majkama za vreme dojenja. Proizvodi od šipurike otklanjaju tzv. proletni umor, malaksalost, bledolikost i nevoljkost kao i sve ostale tegobe povezane s pomanjkanjem vitamina C. Sipurika povoljno deluje na probavni trakt i na izlucivanje mokrace bez ikakvih nadražaja bubrega. caj od šipurike preporucuje se za sprecavanje kamenaca u bubrezima i mokracnim kanalima. Isto tako, deluje na cišcenje krvi, a koristi se kod upalnih procesa bubrega, bubrežne nakapnice i mehura. Cvetne latice šipurike upotrebljavaju se za pripremanje caja kod krvarenja iz želuca, creva, pluca i hemoroida kao i protiv proliva i želucanih grceva. Pomešana s drugim biljkama koristi se u lecenju mnogih











           DUD

Lekovito delovanje: . Listom od duda narod leci šecernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolicinešecera dudinje su izvrsna hrana. .Dudinje sadrže oko 10% invertnog šecera,oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabucne), vitamin C, sluz, pektinskei druge korisne materije.
...Zrele, vrlo slatke belei aromaticne nakiselo-slatke tamnoljubicaste ili potpuno crne dudinje jedu sesveže, preradene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamenešecer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Oddudinja izraduju sokove, kompote, slatka, želea, sirupe i dr. Od iscedenogsoka uparavanjem dobija se sirup koji podseca na med (i sadrži u koncentrovanomobliku hranljive sastojke svežeg soka dudinja).
U narodnoj medicini sveženedozrele dudinje daju protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinjadaju i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kodzapaljenja grla i usta, narocito sok crnih dudinja, koji deluje i antisepticno.
U korejskoj tradicionalnojmedicini od lisnih pupoljaka duda koje sakupljaju preko zime i suše spravljajucaj protiv gojaznosti i oboljenja kardio-vaskularnog sistema.
Prašak od kore dudaupotrebljava se spolja u obliku melema za brže zarašcivanje rana,a odvar kore pije se kod povišenog krvnog pritiska. U Kini je kora dudasastojak biljnih smeša za lecenje šecerne bolesti. U zapadnoj Evropii na Balkanu u iste svrhe koriste osušeno dudovo lišce koje se ponegdekao prašak posipa po hrani (npr. varivu). Antidijabeticno delovanje sedelimicno pripisuje prisustvu vitamina B2 i ima znacaj kao dopunska terapija.U Japanu se iz cvetova duda izraduje kozmeticki krem za odstranjivanje pega i drugih necistoca na koži.Od fermentiranih zrelihdudinja se u narodu pece rakija dudovaca.Mladi, zdravi i potpunorazvijeni listovi beru se tokom leta i suše u tankom sloju na promaji uhladu.Još od vremenaDioskorida preporucuje se gorka kora korena duda kao lek protiv crevnih parazita(narocito protiv tenie odn. trakavice – pantljicare).








 KUKURUZNA SVILA


Opis biljke: kukuruz je jednogodišnja biljka visine 1 1/2 do 2 1/2 metra. Stabljika je snažna, srcikasta sa širokirn linearnim listovima. Muški i ženski cvetovi odvojeni su na stabljici. Muški su cvetovi smešteni u obliku metlice, na vrhu stabljike, dok se ženski cvetovi nalaze u pazuhu donjih listova i izbijaju izme?u lista i stabljike. Za vreme cvatnje iz lisnih omotaca izbijaju nitasti ženski cvetovi što se stvaraju u parovima, a nazivaju ih »kukuruznom svilom«.




Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava kukuruzna svila a sabire se, u pravilu, prije oprašivanja. »Svila« se suši brzo u hladu .
 
Lekovito delovanje: kukuruzna svila izvanredno je sredstvo za izlucivanje mokrace i veoma dobro i neškodljivo sredstvo za mršavIjenje. Ukoliko »vila« nije potpuno osušena, srnanjuje izlucivanje mokrace, a pospešuje cišcenje. Koristi se, zatim, u lecenju vodene bolesti i bolesti mokracnih kanala sklonih stvaranju kamenaca. Dobri se uspesi postižu kod upale mokracnog mehura, upale nakapnice, srcanih bolesti s edemima te kod gihta i reumatizma. Koristi se za lecenje bubrežnih bolesti i kod nocnog mokrenja..












    VINOVA LOZA

Opis biljke: vinova loza trajan je grm, odnosno penjacica koja doseže visinu od 5 do 15 metara. Kod vinove loze razlikuju se dugacki izdanci što se razvijaju iz osnovnih mladica, i kratki izdanci koji se razvijaju iz pazuha listova.. Plod je veoma socna, slatka i kiselkasta boba s nekoliko semenki. Plodovi, odnosno bobesacinjavaju grozd  ,


Stanište: pretpostavlja da je pradomovina vinove lozepodrucje izmedju Cmog mora i Kaspijskog jezera
 Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava u prvom redu groždje te cvetovi, listovi i vitice.  
Lekovito delovanje:caj od listova vinove loze koristi se kao lek za lecenje reumatizma, gihta, povracanja i krvavog ispljuvka. Sok što istice iz sveže obrezane loze deluje na umirenje krvarenja, steže, a razredjen s vodom koristi se i za obloge za jacanje ociju. Caj od cvetova vinove loze koristi se za lecenje oslabljene funkcije mozga i kicmene moždine. Groždje se uzima kao lek za cišcenje krvi, regulisanje probave, uklanjanje masnih naslaga iz tela, za lecenje upalnih procesa probavnih organa, te za uklanjanje reumaticnih poteškoca i kožnih osipa. Sveži sok od groždja obiluje vitarninirna A, B i C i raznim mineralnim tvarima, a koristi se , za jacanje probavnih organa, izlucivanje otrovnih tvari iz tela, za lecenje proliva i katara creva te uklanjanje zacepljenosti i sl. Kada se uzima u manjim kolicinama, vino deluje lekovito jer oživljuje i potice na aktivniji rad mnoge organe. Vino se koristi u priprerni napitaka od raznog lekovitog bilja. Vinski ocat hladi i steže, smiruje prolive i krvarenje. Od vinskog octa pripremaju se oblozi za razne bolesti. Povremeno pranje celoga tela mešavinom vinskoga octa i vode cisti kožu i otvara pore, pospešuje cirkulaciju krvi, a time organizam postaje otporniji na razne bolesti i štetne vanjske uticaje .








            ZALFIJA


Opis biljke: kadulja ili zalfija je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60 cm. Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i cetverouglasta. Listovi su uski, elipticni, sitno naborani s dugackom peteljkom, a na stabljici nasuprotno poredani. . Veliki tamnoljubicasti cvetovi skupljeni su u cvatove poput klasova koji su sastavljeni od pršljenova. Cvet je dvousnat, a caška i vencic imaju žlezdaste dlake. 


Stanište: raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.Lekoviti deo biljke: za lek se pre cvatnje skupljaju listovi i mlade grancice
 
Lekovito delovanje: naziv ove biljke na latinskom upucuje nas da je smatramo veoma lekovitom - njeno ime, naime, znaci spasonosna i lekovita, kadulja leci promuklost, cisti krv i jaca živce, grije želudac, otklanja vetrove, pomaže kod svake vrsti nahlade, katara i influence. Žalfija deluje na cišcenje krvi i time oslobada organizam uzrocnika mnogih bolesti. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporucuje kod svih zapaljenja, od zapaljenja ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.kadulja je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru: kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluca kadulja taj problem rešava za par dana. Vrlo je stimulativna i podiže tonus. Leci takode i obolele od reumatizma i, receno modernim recnikom, antibiotik je širokog spektra. Za period puberteta i menopauze ona je upravo biljka izbora, jer je nežan ali efikasan hormonalni regulator Izvrstan je lek za cišcenje jetre, za bolesti bubrega i protiv nocnog znojenja. Ako uberete sveže listove kadulje i protrljate njima predeo oko zuba, desni, ucinicete ih zdravijim i cvršcim. Caj spremite od jedne kašike na šolju vode. Preliti suvo lišce kljucalom vodom i pustiti da stoji pola sata. Pije se po jedna kafena šoljica tri puta dnevno. Ako imate neuredan menstrualni ciklus, pijte ovaj caj u navedenim kolicinama 21 dan, izmedu menstruacija. Za grgljanje ili vaginalno ispiranje, jedna pregršt ove biljke kuva se u litru vode 10 minuta.
Vino od kadulje, koje se dobija kada se prstovet kadulje provri u šolji dobrog crnog vina, jaca rekonvalescente. U sezoni gripa, udišite paru nad posudom u kojoj se kuvaju žalfija, majcina dušica, lavanda i ruzmarin, a posle inhalacije iskoristiti tecnost za kupku.











    MAJCINA DUSICA

Opis biljke: Majcina dusica je trajna 2o - 3o cm visoka, grmasta biljka. Ima uske elipsaste sivo - zelene listice sa kratkim peteljkama.Roza do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i ugodnog mirisa. Zbog tog jakog mirisa koji odbija biljne usi sadi se pored ruza ili drugog, na usi osjetljivog, cveca... ,


Stanište: raste na suncanim mestima.


Lekoviti deo biljke: Lekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljucivo u listu i cvetu majkine dušice. Treba napomenuti da majkinu dušicu treba brati pažljivo. Ni kako se ne sme cupati, jer se time biljka uništava. Treba odsecati samo gornju polovinu lisnatih grancica u cvetu i to makazama.Za zaštitu u vreme epidemija se preporucujesvakodnevna upotreba caja od majcine dušice, jer ona imasvojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica, a nekei uništava. Ali, ovde treba naglasiti koliko je važnopravilno pripremiti caj.
1. Nikada ne kuvati caj u otvorenom sudu.
2. Uzeti dovoljnu kolicinu biljke za pripremu caja.
Majcina dušica sadrži lako isparljivelekovite sastojke i kuvanjem u otvorenoj posudi oni ispare,te tako pripremljen caj nema lekovita svojstva. Caj pripremljensa nedovoljnom kolicinom biljke takode nema lekovita svojstva.
Dakle, da napravite dobar caj, uzmite supenukašiku majcine dušice, prelijte sa dvesta grama kljucalevode, poklopite i nakon pola sata ocedite, zasladite medom ipijte tri do cetiri šolje caja dnevno. Majcinom dušicomse takode možete inhalirati što ce dati još boljeefekte u terapiji.
 Ovim postižete dva uslova koja daju najboljeefekte u iskašljavanju, jer se obezbeduju dobra hidracijaorganizma i vodena para koja sadrži lekovite sastojke majcinedušice uspešno razraduje sekret u bronhijama.


Lekovito delovanje:Ulazi u sastav lekovitih preparata za lecenje disajnih organa, organa za varenje... Koristi se kao zacin, konzervans i antisepticko sredstvoMajkina dušica je omiljen lek u narodnoj medicini. Kod nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za lecenje organa za varenje. Majkina dušica se daje protiv crevnih parazita, narocito protiv decjih glista...







          KOPRIVA

Opis biljke: kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Cvetne grancice nose ili muške ili ženske cvetove. Neugledni su i zeleni, a oplodjuju se pomocu vetra. Plod je malen, jednose-meni orašcic.Sluzi i kao industrijska i lekovita biljka.Koristi se list, koren i seme. Lek za ciscenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluca,bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu,za zarastanje rana, protiv zracenja, malokrvnosti, cira na zelucu, nesanice, nervoze. Zbog svoje vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se,i pored toga sto se ne uzgaja u povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim i pristupacnim povrce, naravno i lekom. Izuzetno je bogata ra nim korisnim sastojcima: belancevinama, ugljenim hidratima, mastima,kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar. Na nasim trpezama je retko ima mada se moze prirediti na vise nacina. ,


Stanište: raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov .


Lekoviti deo biljke: za lek se u prolece i jesen skuplja korenje. U prolece skupljaju se listovi i vršike, a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.Lekovito delovanje: caj od cele biljke odvaja sluz iz pluca, cisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za lecenje anemije, šuljeva, žutice, malarije i svih drugih groznica, ponajviše mokracom odvaja loše sokove iz tela. Pomešana s drugim biljkama leci cireve na želucu i crevima, cisti krv, pospešuje probavu, srnanjuje uzrujanost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice.Caj za zeludac i jetruOvaj caj priprema se od citave biljke. U 2 litra vode ostave se tri supene kasike usitnjenebiljke koprive da stoje 10-12 sati. Nakon toga se ova smesa kuva poklopljena pola sata.Kada se ohladi, procedi se i pije triput dnevno pre jela po jednu solju. Ovaj lek odvaja sluz iz pluca, cisti creva, jetru i zeludac.Caj za cir u zeludcu i crevimaNapravi se mesavina od 10 supenih kasika lisca i korena koprive, jedne kasike pelina, dve kasike bokvice i jedne kasike tucanih smrekovih boba. Smesa se stavi u 1 litar crnog vina da se kvasi 12 sati, posle cega se, uz dodatak 3-4 kasike domaceg meda, kuva oko pola sata.Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Ovo vino-lek uzima se mlako, po jedna supena kasike pre jela. Pored cira u zelucu i crevima ovo vino pomaze i kod gihta, bubreznih oboljenja i neuroza.
Za prskanje vocaKoprivom se mogu suzbijati i lisne vaši – rastvor može svako sam da napravi. U posudu od 10 litara napuni se sveže ubrana kopriva sa stabljikom, može i u fazi cvatnje, ali ne kada dozre i pojavi se seme. Prelije se vodom tako da koprive budu prekrivene 4-5 cm, a kao voda najpoželjnija je kišnica. Ostavi se da stoji jedan dan i noc. Tecnost se proocedi i njome nekoliko puta poprska napadnuto voce i povrce. Koristi se kod manjih napada vaši. Vaši uništava mravlja kiselina koja se nalazi u sveže pripremljenom rastvoru.








          KICICA

Opis biljke: Kicica je dvogodišnja, mala, zeljasta biljka sa sitnim cvetovima crvene boje. Stablo je cvrsto, gotovo cetvrtasto, golo, šuplje, pri vrhu razgranato, visoko do 40 cm, a debelo je do 3 mm i naretko obraslo sitnim listicima. Lišce je sitno, retko, naspramno, skoro sedece, duguljasto-jajasto, do 4 cm dugacko, po rubu celo, golo, sjajno. Prizemno lišce poredano je unakrsno u pršljenove i sedece. Cvetovi su složeni u racvastu cvast na vrhu stabla i imaju levkastu, petozubu krunicu ružicaste ili svetle crvene boje. Kod stare i na suncu sušene droge cvetovi su izbledeli. Cveta celog leta. . . ,


Stanište:Raste svuda, a najviše po vlažnim brdskim i planinskim livadama, mestimicno u ogromnim kolicinama, tako da se u leto mnogi senokosi rumene od iscvetale kicice .  
Lekoviti deo biljke: Kicica je vrlo gorka, a nije otrovna. Kicicu treba brati dok je u cvetu, vezati u kitice i sušiti u hladu na promaji. Malo je našeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, cesto i uspešno upotrebljava kao kicica.

Lekovito delovanje:. Kicica je gorak tonik. Deluje kao cist amarum slicno lincuri. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta, praška, vina i tinkture. Ulazi u sastav gorkih cajeva za stomak. Malo je našeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, cesto i uspešno upotrebljava kao kicica: za otvaranje apetita, protiv smetnji u organima za varenje, protiv groznice, slabokrvnosti itd. Kicica ima vrlo sitno i plitko korenje, tako da cim se rukom uhvati, ona se išcupa i na taj nacin uništi. Kicica se ne srne cupati, nego se gornja polovina stabljike u cvetu pažljivo odsece makazama .



 



          KANTARION

Opis biljke: Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Ima vrlo cvrstu, uglastu, razgranam stabljiku, uspravnu, sa naspramnim granama.Kantaria ženska ili gospina trava ima 30 do 60 cm visoku, golu i razgranatu stabljiku s nasuprotnim jajolikim listovima. Listovi su sedeci, protkani rnnoštvorn providnih tockica. To su žlezde napunjene etericnim uljem tako da list izgleda fino izbušen. Cvetovi su smešteni na vrhu stabljike, a žute su boje. Zuti cvetovi od 5 latica s donje strane imaju crne tacke. Imaju rnnogo prašnika i jednu plodnicu. ,


Stanište: Kantarion raste po suvim brežuljcima, na osuncanirn livadama, pustom i neobradenom zemljištu, krcevinama i rubovima šuma. Stabljika je okrugla, a listovi su smesteni naspramno i jajastog su oblika. Cvetovi cu zute boje smesteni na vrhu stabljike.Kantarion je vrlo rasprostranjena biljka koja raste na suncanim livadama, na pustom i neobradjenom zemljistu i na rubovima suma.Vreme berbe: Maj i jun.
 
Lekoviti deo biljke: za lek se, u vreme cvatnje, skupljaju samo cvetovi i listovi


Lekovito delovanje: Kantarion ili gospina trava odavno je poznata i zbog njezina mnogostrukog delovanja, veoma obljubIjena lekovita biljka. Koristi se za lecerije sluzavosti pluca, grceva u trbuhu i želucu, grušanja krvi, bolesti bubrega, jetre, slezene i rnokracnog rnehura. Narocito se preporucuje kod nekontrolisanog mokrenja. Pomešana s drugim lekovitim biljkama odlicno je sredstvo za lecenje zastarelog kašlja i astme .Kantarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarašcivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, želuca, proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog složenog hemijskog sastava. Ulje se koristi na taj nacin što se njime mažu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto obloži. Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraženu antibakterijsku moc..Kantarion je dobar za lecenje umerene i blage depresije, navode nemacki strucnjaci u studiji koju je objavio medicinski casopis "British Medical Journal".Na prvom su mestu nega i zaštita kože u kozmetici i medicini (masaže, suva koža, ragade, ljuskava koža, zaštita od zracenja i suncanja, prištevi, akne, cirevi, opekotine...). Zatim je korisna upotreba kod rana koje krvare; ozleda mišica, hematoma, oteklina kod udaraca, uganuca i išcašenja; mnogobrojnih reumatskih oboljenja (upalni reumatizam; degenerativni reumatizam – artroze , kukova, kolena, ramena; metabolicki reumatizam – giht, te bolnih sindroma ramena i krsta-lumbago). Cajni uvarak pije se više puta na dan po uputstvimama te kod mnogobrojnih upalnih i bolnih stanja ( oboljenja ) unutrašnjih organa. Kantarion ulje primenjuje se lokalno (najviše za masaže, oblozi, kataplazme) i na usta (zacin, lek). Ulje se posebno preporucuje u nezi i zaštiti kože koja je osetljiva (suva, raspucana).





       IDJIROT

Opis biljke: Ova biljka raste u mocvarama pored rijeka i mora. Poznata je hiljadama godina na Istoku, a u srednjem vijeku uvezena je u Evropu iz Kine, i kasnije u severnu Ameriku. Od njega se pravi (zbog prijatnog mirisa na cimet) skupoceno etersko ulje za kozmetiku i parfeme, caj, a tinktura i ekstrakt od ove biljke ublazuje bolove u zeludcu i stomaku, pomaze i za bolove u plucima kod bronhitisa . Idjirot je trajnica sa jako razgranatim korenom koji je sa donje strane gusto obrastao korenjem. Iz njegovog prednjeg kraja izbijaju mnogobrojni ravni sabljasti listovi visine do 1 metra. Stabljika je trobridna ili cetverobridna i u sredini nosi cvetni klip, cunjastog oblika, zuckasto-zelene boje i dužine 4 do 8 cm. Plodovi su crvene boje. U podneblju Srednje Evrope retko dozrevaju pa se biljka razmnožava vegetativnim putem, tj. pomocu korena.. 


Stanište: raste uz reke i vode stajacice .


Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava korenkojise kopa u prolece i jesen, posle cvatnje, nakon što je lišce pocelo venuti. Koren se ne sme guliti jer više hlapi


Lekovito delovanje:idjirot pripremljen kao caj izvrstan je lekprotiv groznice. za jacanje želuca i živaca. Koristi se kao lek protiv nadimanja, slabe probave, sluzavosti bubrega, uloga (gihta), lupanja srca, raznih nahlada, kašlja, upaljenih sluznica, omaglice, podrigivanja, žutice, cireva i kostobolje. Pomešan s drugim lekovitim biljem jaca i popravlja krv, odstranjuje loše sokove iz tela i leci vodenu bolest. Oblozi pripremljeni s prahom od idjirota i jakom rakijom lozovacom koriste se kod lecenja raznih cireva, uloga (gihta) i kostobolja.





HAJDUCKA TRAVA

Opis biljke:hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.,


Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .


Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.
Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.


Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja.Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit.Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.




IVANJSKO CVECE

Opis biljke: ivanjsko cvece je biljka visine 60 do 150 cm. Stabiljka je cetverouglasta s cetiri izrazito ispupcene linije. Stabljika je na clancima odebljala i provijena tvrdirn dlakama. Sest do osarn listova, zajedno s uvrnutim rubovima, poredani su u pršljenu jednom žilom. Cvetovi imaju jaki miris poput meda, a ukus im je kiseo i trpak. . . ,


Stanište: biljka je jako rasprostranjena u našim krajevima, a nalazi se na suvirn staništima, livadama, uz putove .


Lekoviti deo biljke: za lek sabire se gornji dio biljke u cvatu. Suši se u hladu i na zracnom mestu.


Lekovito delovanje: drži se da je ivanjsko cvijece ili žuta brocika izvrstan lek za lecenje svih bubrežnih bolesti, cak i onda kada su svi drugi lekovi zakazali. Osim toga, upotrebljava se u suzbijanju svih oštecenja kože - lišajeva, egzema, kožnih necistoca i protiv raka kože. Koristi se u lecenju katara želuca i creva.







   RASTAVIC

Opis biljke:rastavic ili preslica je jako rasprostranjen korov što se teško iskorenjuje. Ubraja se u red papratnjaca. Trajna podzemna stabIjika cme je boje i poput niti rasprostranjuje se u dubinu i širinu. Jako je otpoma. Stabljika je uspravna s tankim i brojnim listovima u pršljenu te je zbog toga zovu konjskim repom..


Stanište: raste u mocvamom tlu , na peskovitim livadama i poljima te uzduž železnickih nasipa.


Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja cela biljka.

 
Lekovito delovanje: mnogostruka lekovitost preslice bila je poznata još u starom veku. Jedno je od najboljih sredstava za lecenje bolesti pluca, posebno kod plucnih krvarenja i tuberkuloze pluca. Preslica je veoma dobra u lecenju svih oblika malokrvnosti, jer pospešuje stvaranje crvenih krvnih telešaca. Nenadoknadivo je sredstvo u lecenju cira na želucu, fistula na debelom crevu i drugih oblika cireva, zatim u lecenju bolesti mokracnih organa. Uspesi se postižu kod grceva u mehuru, slabog mehura, bolnog mokrenja, zadržavanja mokrace, upale bubrega s pojavom belancevina u mokraci, upale bubrežne nakapnice, krvarenja bubrega, kod kronicnog nadražaja mehura s pritiskom na mokrenje (kod žena), kod pocetne tuberkuloze bubrega i mehura. Pomešana s drugim biljkama koristi se u lecenju mnogih drugih bolesti.









         DUNJA

Opis biljke: dunja je drvo visine do 7 metara. Stablo dunje nalikuje stablu jabuke; njezin je bliži srodnik iako se cesto pojavIjuje u rastu grmolika oblika. Kora je glatka i smedja. Listovi nalikuju listovima jabuke samo sto su po rubovima celoviti i s donje strane sivo pustenasti. Ima velike cvetove svetlocrvene do bele boje, rastu pojedinacno, a ne u cupercima kao u jabuke. Plod je oblika jabuke ili kruške, nepravilno je grbav, zlatnožute boje i pokriven dlacicama koje se lako skidaju. Raste na mestima gdje uspeva i vinova loza


Stanište: raste na karnenjarima primorskih krajeva i na rubovima šuma.
 


Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju plod, listovi i seme dunje


Lekovito delovanje:plod dunje izvrsno je sredstvo u lecenju anemije. Sluz pripremljena od dunjina semena koristi se u lecenju rana što nastaju dugotrajnim ležanjem bolesnika (decubitus) i opekotina. Koristi se za pripremanje obloga kod upaljenih ociju i otvorene raspucane kože, narocito na prsnim bradavicama. Dunja je veoma pogodno sredstvo u lecenju sluznice ždrela, krajnika i dišnih putova. Kod upale želucane i crevne sluznice preporucuje se kuvana






             ORAH


Opis biljke: orah je stasito drvo visine do 25 metara. Listovi su nepamo perasti, u pocetku malo crvenkaste boje. Muški cvetovi razvijaju se u pazuhu listova, kao obešene rese. Zenski cvetovi razvijaju se pojedinacno, ili u manjim skupinama, na novim izdancima..


Stanište: orah potice sa Dalekog istoka i iz Male Azije. U šumama se pojavljuje samoniklo, a uzgaja se i kao kulturna biljka. Ne podnosi niske temperature.


Lekoviti deo biljke: u prolece se skuplja lišce, nezreo plod u junu, a zreo u jesen.


Lekovito delovanje: caj od mladog lišca uz dodatak meda koristi se za cišcenje, poboljšanje i jacanje krvi, za jacanje želuca, dobru probavu, zatim, protiv raznih cireva, kostobolje, skrofuloze, gnojnih rana svih vrsta te za ispiranje i oblaganje upaljenih ociju. Koristan je kod rahiticnih oboljenja kostiju, opste slabosti organizma, krvarenja zubi, bolesti zubnog mesa, oteklina kostiju. Vrlo dobri rezultati postižu se kod bubuljica, krasta na glavi, lišajeva na bradi, mlecnih krastica, gnojnih osipa, prekomernog znojenja nogu i belog pranja. Od zelenih nedozrelih plodova, ili samo od zelene ljuske, uz dodatak meda priprema se sirup koji se s uspehom koristi za lecenje svih navedenih bolesti.








   BOSILJAK

Opis biljke: bosiljak je jednogodišnja mirisava, zeljasta biljka koja izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom. Listovi su jajoliki i na kraju šiljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike .Listovi su jajolikog oblika na dugim peteljkama. Cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem delu stabiljke. Višebojni su, beli, ružicasti ili purpurni. Cela biljka ima ugodan miris i aromu ,


Stanište: Pradomovina bosiljka ja Indija. Davno, vec pre oko 5500 godina poznavali su ga Egipcani, o cemu govore ostaci biljaka pronadjeni u grobnicama piramida iz toga razdoblja. Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i zacinska biljka . Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na novim prostorima vrsta se udomacila i uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope ponegde se može naci i van vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebna su gnojena tla bogata humusom, te suncana i od vetra zašticena staništa. Biljka je narocito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalevanje hladnom vodom.bosiljak se uzgaja u vrtovima i loncima. Cela biljka je veoma ugodna mirisa.


Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva.


Lekovito delovanje: bosiljak se koristi za umirenje živaca, grceva u želucu,lakše mokrenje, lecenje astme i zapaljenje bubrega. Koristi se, takodje, za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Semenkama bosiljka lece se mokracni organi.Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva..











    PETROVAC

Opis biljke: petrovac ima uspravnu, dlakavu stabljiku visine do 70 cm. Stabljika izbija iz podanka. Listovi su perasti, a listici jajastog do dugoljasto lancetastog oblika. Cvetovi su rasporedjeni u dugackorn grozdu uokolo same stabljike. Mali su i žute boje a rnali plodovi imaju kukaste cekinje. Turica je gotovo bez mirisa, a ukusa je gorkog.. Bere se gornji deo biljke u cvetu. Upotrebljava se kao narodnilek za lecenje proliva, srdobolje, rana, posekotina, skrofuloze,katara želuca i creva, oboljenja žuci i jetre, belogpranja i kožnih bolesti.


Stanište: raste na vlažnini livadama, u jarkovima, uz vode, na prisojnim brežuljcima i stenama.


Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi ili cela biljka.


Lekovito delovanje: koristi se u lecenju oboljenja jetre, katara na želucu, proliva, žutice, sklonosti taloženju mokracne kiseline u telu i kod žucnih kamenaca. Izvana se koristi protiv krvarenja rana, krvarenja bubrega, protiv bolesne slezene, kože i krvotoka. Poznati domaci lek za žuticu jeste caj od petrovca: 3gr iseckanog suvog lišca popari se s 2 dl vrele vode iostavi u pokrivenom sudu 15 minuta. Na dan popijemo 3 šoljevruceg caja u gutljajima.




   
               CICAK



Opis biljke: cicak je dvogodišnja biljka koja ima dugacak i sivosmedji i vretenasti koren. U prvoj godini pojavljuju se veliki prizemni listovi s peteljkama i nepravilna srcolikog oblika. U drugoj godini izraste uspravna razgranjena stabljika visine od 1 do 1 1/2 metar. Listovi su sve manji iduci prema vrhu stabljike. Cvate u glavicama s grimiznocrvenim cevastim, gusto zbijenim cveticima, što imaju kukice pomocu kojih lako prianjaju za odecu.
Stanište: raste uz putove, na livadama i neobradjenom zemljištu
.
Lekoviti deo biljke:Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme. Dvogodišnje korenje sakuplja se u prolece i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre Lekovito delovanje: koren cicka deluje protiv otrovno, pospešuje izlucivanje mokrace i znoja te cisti krv. Isto tako koristi se u lecenju venericnih bolesti, svih vrsti cireva, skrofula, gihta (uloga), zastarelih reumatskih bolesti, vodene bolesti i trovanja živom. caj od mladog lišca koristi se u lecenju katara želuca i nadutosti, a dobro je sredstvo i protiv raznih osipa, cireva, gnojnih rana i ranica u ustima. Seme cicka koristi se za sve bolesti za koje se koristi i koren i listovi, s time što seme jace deluje. Seme cicka koristi se za pravljenje cickova ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme cicka nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Takodje, koren i list koriste se i kod upale i cireva želuca, koriste se kod pospešivanja znojenja, kod varenja, pomažu u ublažavanju reume, kožnog ekcema, lišaja, osipa, gnojnih rana i skorbuta.Suv koren stucan u prah i pomešan sa jestivim ( maslina ) uljem, leci gnojne rane kada se njime namažu.Protiv reume koristi se caj od cickovih semenki.Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kasika sitno narezanog korenja i lišca kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno10-15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kasike dvaput dnevno, ujutro i uvece.Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, može se uzimati po šoljica ujutro i uvece.Prah od suvog korena pomešan sa zecjim lojem izvlaci strana tela iz rane.U slucaju poremecaja licnog živca ( Nervus facialis ), kada se usta iskrive, zdrobi se svež koren i lišce sa donjim delom stabljike cicka i privije na zdravu stranu.Kod gnojnih procesa usne šupljine grglja se a cirevi se i rane ispiraju , a osip po koži oblaže odvarom –od cickovog lišca, koje ima osobinu da hladi. Na 1 litru vode uzme se 1 dag. sušenog lišca i pije ujutro i uvece po 1 šoljica.U vinu skuvano lišce cicka leci od mokracnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan cickov koren ( ili prah ) od suvog korena, pomešano sa medom. Kada se koza glave dobro opere cajem od cickova korena, a svaki drugi dan namace cickovim uljem, stimulise rast kose, ako je koren zdrav. Za caj se na jednu litru vode uzima 1 velika kasika isecenog korena i skuva.Pomešaju se jednaki delovi toga caja i sirceta ( jabucni ) pa se time natrlja koža glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose.

RECEPT ZA CICKOVO ULJE.Šaka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri cetvrt litre ulja ( najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo ), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno muckanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo cepom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbušene sitne rupice.

MAST OD CICKOVOG KORENA :Dobro se ocistiti i opere cickov koren. Narezemo ga na male komadice i iz njih istisnuti što više soka Pripremiti kvalitetnu i cistu, nesoljenu svinjsku mast. Kolicina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim mešanjem treba postici gustu kašastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku ( nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i cuvati u frizideru.Nekoliko puta na dan nanosi se na opecenu kožu, a koristi se i kod cireva, rana i lišajeva.