Čupko pomaže kod jačanja i rasta vaše kose



Čupko je biljno ulje ručno mešanog lekovitog bilja sa planine Divčibare koji ima dejstvo na jačanje korena i rast kose na mestima gde je kosa prestala da raste
Proizvod se prodaje u medicinskoj plastičnoj ambalaži od 100 ml
Cena flasice od 100 ml iznosi 250 rsd
Čupko se može poručiti telefonom i biti dostavljen nekim od kurirskih službi ili preuzeti lično u Beogradu u Požeškoj na zelenoj pijaci na B.Brdu
Telefon za bliže informacije +(381)0640182202

ZLATICA


Opis biljke:zlatica s kamena je trajna biljka Sto se pruza na kamenu, odakle joj potice ime. Prilegla stabljika doseze dubinu do 15 cm. Listovi su kosasti, odozgo zelenkasti, a odozdo belosivi do smedjasti. Listovi su jajastog oblika, duguljasti i na zavrsnici tupi. Stabljike su, u stvari, stabljikasti izdanci, lastari s listovima koji izbijaju iz korena. Listovi su usporedno rasporedjeni ..
. ,
Staniste: Raste po zidovima i izmedju plocastog kamenja.
Lekoviti deo biljke: za lek sabire se stabljika bez korenja, tj. nadzemni deo biljke u prolece ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme cvatnje. ..
Lekovito delovanje: zlatinjak pospesuje izlucivanje mokra?e i znojenje, cisti krv i pomaze u lecenju nervnih bolesti. Izvana koristi se za pripremanje obloga i melema za razne bolesti. Za lecenje reumaticnih bolesti preporucuje se pripremanje kupke od zlatice s kamena ili zlatinjaka .

SELEN

Opis biljke: Selen je mirisna, trajna zeljasta biljka, visoka do 2m. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Cvetovi su udruženi u štitaste cvasti svetložute boje. Plodovi su pljosnati, sa oštrim rebrima.


Stanište: Gaji se u vrtovima i cesto podivlja, posebno u planinama. Lekoviti su koren i
plod.. .
Lekoviti deo biljke:U korenu i plodu ima do 1% elarskog ulja, u kome je glavni sastojak terpineol. Ima i smole, gume, tanina, šecera, škroba i raznih kiselina. U lišcu ima do 100 mgÀ/o vitamina C .
 
Lekovito delovanje: . Prijatan, aromatican i bezopasan diuretik, stomahik i karminativ. Cesto se daje zajedno sa drugim štitaricama za lecenje organa za varenje, mokrenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji imaju grceve u crevima
1. Caj za održavanje pravilnog rada srca (preventiva protiv infarkta): po jednu supenu kašiku lista maticnjaka, korena i ploda selena i lista imele sa kruške preliti sa 6 dl prokljucale vode. Ostaviti da stoji 2 sata, procediti, zasladiti medom i piti tri puta dnevno po 1 cašu. 2. Upala mokracnih puteva: po 20 gr korena selena, lista breze i medvedeg grožda, lanenog semena i sitnice. Dve supene kašike ove smeše na 300 gr kljucale vode i posle 2 sata odliti i popiti u 3 obroka u toku dana. . . .

PODUBICA


Opis biljke: Podubica je poluûbun, visok 10-30 cm, sa cetvorouglastim stabljikama, na donjem delu odrvenelim. Starije grane su poloûene, dok su mlade uspravne. Stabljike su pokrivene dlakama. Listovi su parni, na kratkim drùkama, rombicno jajasti do elipticni, po obodu krupno nazubljeni, sa donje strane pokriveni mekim dlakama, a sa gornje gotovo goli. Cvetovi su bledo crveni, rede beli, obrazuju prùljenove, a svi zajedno grozdastu cvast, najceùce okrenutu na jednu stranu". 
. . . ,
Staniùte:Cveta od juna do septembra. podubica je mediteranska biljka, ali je veoma rasprostranjena i u unutraùnjosti, najceùce na krecnjackim brdskim livadama i kamenjarima, paùnjacima, u svetlim hrastovim i borovim ùumama i do iznad 1000 mnv. . ..
.
Lekoviti deo biljke: Razmnoûava se semenom. U lekovite svrhe upotrebljavaju se vrhovi grancica u cvetu i list .
 
Lekovito delovanje: Podubica se mnogo viùe ceni i raznovrsnije upotrebljava u narodnoj nego u naucnoj medicini. To je u mnogim naùim krajevima, osobito planinskim, jedan od najomiljenijih lekova. Biljka nije otrovna, pa je opravdana njena upotreba za lecenje obolelih organa za varenje.
To je narodni tonik upotrebljavan u obliku praùka, caja (10 g na 200 g vode), tinkture i dr. Kao mirisno, gorko stipticno sredstvo upotrebljava se i za lecenje ûuci, belog pranja, rana, hemoroida i slicno.
Vino od podubice(200 g na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8 dana) upotrebljava se u narodu kao lek protiv slabosti, malokrvnosti i za ispiranje rana. . .

PLUCNJAK

Opis biljke:plucnjak je trajna zelen i jedna od prvih proletnih biljki. Podanak mu je kos, a stabljika uspravna visine do 30 cm. Prizemni listovi su s peteljkom, dok su listovi na stabljici sedeci i manji. Tamnozelene su boje, srasli ili zaobljeni, jajasti i dlakavi, a cesce belopegavi. Cvetovi se razvijaju na vrhu stabljike kao u jaglaca. U pocetku su crvenkaste, a posle ljubicaste boje. citava je biljka gusto pokrivena ostrim dlakama. Biljka je gotovo bez mirisa, a ukusa sluzava i trpka...

Staniste: raste svuda po sumama, zivicama, rnedju grrnljem, posebno u vlaznim i dubokim zemljistima. Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja cela biljka, bez korena.
 
Lekovito delovanje: s uspehom se primenjuje kod svih katara disajnih puteva, narocito kod kaslja s manje ili vise izbacivanja sluzi, kod gripoznih pojava, cak i kod krvavog kaslja i upale pluca, hronicnog bronhitisa i plucnih tuberkuloza. Isto tako koristan je za ciscenje krvi i obnavljanje telesne snage.

MASLACAK


Opis biljke: Maslacak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi.Maslacak pojacava lucenje žuci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, cišcenja krvi, pomaže kod lecenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita..
.
Lekoviti deo biljke: Cveta od marta do maja. Maslacak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle –više nego španac !.Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noci.
 
Lekovito delovanje: Maslackov caj moraju piti dijabeticari, a preporucuje se i svaki dan sažvakati
5 do 10 šupljih stabljika. Caj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.Koren i stabljika sadrže gorku materiju –taraxacin – koji deluje diureticki, a može izazvati prolive i smetnje u srcanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim kolicinama – narocito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni..CAJ:Caj se priprema najcešce od suvog usitnjenog korena. Jedna kasika korena stavi se u 2 cl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, procedi nakon 15 minuta i pije tokom dana nezasladjeno, ili još bolje, zasladjen pravim domacim medom.Taj caj procišcava organizam, pomaže kod degeneracije hrskavice, podstice znojenje.Pomaže u borbi protiv debljine i celulita.Koren se isece na tanke ploške,pa se može jesti sirov na hlebu, sa maslacem. Ipak, bolje ga je skuhati. Ispržen i samleven koren odlicana je zamena za kafu. Mladi i još tvrdi cvetni pupoljci mogu se kiseliti u sircetu i koristiti kao zacin – umesto kapare.
 
Maslackov sirup ( med )Tri –cetiri pune šake cvetnih glavica maslacka (sveže) preliti sa 2 litre kipuce vode, i prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šecera ili odgovarajucega zasladjivaca, te sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajuci do gustoce sirupa.Dobijeni sirup se puni u ciste staklenke u kojima se obicno i konzervira voce. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda.Ovaj sirup jaca i procišcuje organizam, regulise varenje, jaca apetit.Uzima se po jedna kasika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, staklenku dobro zatvoriti.

LIPA


Opis biljke: lipa je veliko drvo koje stablo doseže visinu od 25 do 30 metara, a starost od nekoliko stotina godina. Krošnja je gusto zatvorena, a listovi zagasitozeleni, koso srcasti, zašiljeni i pilasti, a s lica dlakavi. Cvetovi su na dugackoj stapci što je, otprilike, do polovine srasla sa pricvetnim listom, a složeni su u paštitaste cvatove. Pricvetni su listovi duguljasti, bledozelene boje, dugacki do 8 crn i mrežasto isprepleteni žilicama. Plodovi su mali orašcici.. Cvet je vrlo prijatnog mirisa.

Staniste<Po celoj Evropi po brdskim šumama. Lipa voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Lipu treba brati cim pocne cvetati, kad su dve trecine cvetova u cvasti rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Cvast treba brati zajedno s priperkom (Flos Tlliae cum bractes), jer se vrlo retko traži bez priperka. Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sluzastog, sladunjavog i pomalo oporog. U osušenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Tanina najviše ima u priperku, on daje oporost caju od lipe. Lipov list takode sadrži sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nuždu mogu upotrebiti u istu svrhu. I lipova kora ima mnogo sluzi. U cvetu i u listu ima vitamina C. Potpuno mlad, tek otvoren list može koristiti kao povrce. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adisorptivne moci. U lipovem semenu masnog ulja slicnog maslinovom.Stanište: lipa raste pojedinacno po planinama, a ljudi je sade veoma cesto uz puteve.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabire cvet sa pricvetnim listovima (ako je lepe zelene boje, bez rdje). Inace se beru samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na prozracnom mestu, ponajbolje na tavanu. Sabrani cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i ugodan miris.
 
Lekovito delovanje:lipovi cvetovi koriste se za lecenje prehlade i bolesti dišnih organa. Pospešuje znoj i mokracu. Lipov cvet se upotrebljava najcešce u obliku caja, infuza, za znojenje, protiv grceva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hronicnog kašlja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni caj.
Preporucuje se u lecenju kronicnog kašlja, bolova kod mokrenja, umora i preuzbudjenosti živaca. cisti krv.

LAVANDA


Opis biljke:lavanda je polu grmovita biljka koja, raste na suvim i toplim obroncima. Ona se, inace, uzgaja kao ukrasno bilje u vrtovirna i parkovima. Lavanda je polugrm, naraste do 60 cm. Pri dnu je granasta. Grane su cetverouglaste i nadignute. Listovi su nalik ruzmarinu. Sivo-zelene su boje sa žlezdama na nalicju, unazad malo svinuti. Cvetovi cine modre pršljenaste klasove. Lavandula ima jak aromatican miris, ukus gorak i Ijut.Ima sivozelene listove i plavoljubicaste cvetove i duguljaste klasove. Cveta u julu i avgustu, a za lekovite potrebe beru se listovi i cvetovi pre nego sto se otvore. Osušeni cvetovi jakog su mirisa i malo gorkog ukusa. Najcešce se koriste za pripremu cajeva, biljnih kapi, etericnog ulja, kupki ili inhalacija.. 
,
Stanište: na livadama, Na suvim, toplim i krsevitim padinama Mediterana.Kod nas raste divlje na primorju..
 
Lekoviti deo biljke: vršci stabljike sa cvecem sabiru se uhladu na prozracnom mestu .Poput drugog lekovitog bilja i lavanda postiže bolje dejstvo kada se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili zalfijom, jer navedene biljke pojacavaju njezino delovanje.
.
Lekovito delovanje: lavanda blagotvorno deluje na želudac i matericu, smanjuje nadimanje, pospešuje izlucivanje mokrace, menstruaciju, a deluje i na porodjaj. Preporucuje se u lecenju bolestimozga i živaca, protiv nervoznog lupanja srca, grceva u crevima, migrene, neurastenije, histerije i sklonosti napadina nesvestice,Akne, masna koza, dermatitis, cistitis, psorijaza, ekcemi, atletsko stopalo, alergije, astma, bronhitis, zapaljenje grla, infekcije usne duplje, kasalj, upala sinusa, konjuktivitis, migrena, glavobolja, modrice, opekotine, posekotine, uznemirenost, depresija, stres, hipertenzija, dismenoreja, bol u uhu, neprijatan zadah, teskoce sa varenjem, Lavanda u vidu obloga odlicno ublazava opekotine i rane, jer ima snazno antisepticko dejstvo. Ulje lavande je idealna ‘prva pomoc’. Ono ima isto dejstvo kao alkohol, ali ne pece! Lavanda podstice regeneraciju tkiva, a povrh svega divno mirise... Priprema caja:Kafenu kasiku usitnjene biljke preliti sa 200 ml kljucale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15-20 min. Caj procediti i piti 2-3 solje caja dnevno.

KUPINA


Opis biljke: kupina je grm s vodoravno položenim korenom. Korenje tera 1 do 3 metra dugacke grane što delimicno pužu po zemlji a delimicno se penju po drugim granama. Biljka ima mnoštvo vitkih dugackih, povinutih i bodljikavih grana. Dlanasto sastavIjeno lišce s pilastim rubovima sastavljeno je od 3 do 5 lisaka. Cvate u kitama sa cveticima bele ili bledoružicaste boje, koji su nalik ružicama. Cvetovi tvore paštitac. Sastavljeni su od 5 lapova caške, 5 latica vencica i od mnoštva prašnika. Plod je sjajnocma tecna boba (koštunicasti i birani plod).. ,
 
Stanište: raste veoma cesto u velikim skupinama na šumskim cistinama i krcevinama, medju grmljem te uz rubove polja, na neplodnom zemljištu .
Lekoviti deo biljke: za lek se u prolece i jesen skuplja koren, mladi listovi i izdanci u prolece, cvetovi za vreme cvatnje, bobe kad su zelene ili zrele .


Lekovito delovanje:listovi kupine deluju stežuci te su dobro i bezazleno sredstvo protiv proliva. Vrlo dobri uspesi postižu se i kod ecenja krvavog proliva. Preporuca se duže vrijeme uzimati caj od kupinovih listova kod krvarenja želuca, upale creva i kronicnog nadražaja slepog creva. caj od kupinovih listova cisti krv, pri cemu smanjuje ili leci kožne osipe, lišajeve i druge necistoce. Isto tako, koristan je i u lecenju anemije.
Caj od osušenog i usitnjenog korena kupine koristi se u lecenju vodene bolesti. Plodovi kupine deluju umirujuce kod nervoznih Ijudi što pate od nesanice..

KONJOGRIZ


Opis biljke: Vodopija, konjogriz ili divlji radic je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. ima trajni, valjkasti i vretenasti koren izvana žuckasto-bele boje, a iznutra bele boje. Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lancetasti, suženi u dršku, duboko režnjevito testerasto useceni. Cela biljka, pogotovo mlada ima mlecnog soka.Listovi su grubo nazubljeni i podsecaju na maslacak. U pazuhu listova ili na vrhu grana razvijaju se pojedinacno po celoj biljci cvetne glavice svetloplave boje. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni z glavice koje izbijaju pojedinacno na stabljici ili na granama. Cveta obilno preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma i drugde "
. . . . ,
Stanište:Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se teško kida i cupa. Vadi se u jesen, ocisti od zemlje i nadzemnih delova, iseci po dužini, nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom. nalazi se svuda u prirodi. Može se naci na pustim zemljištima, uz rubove putova, na livadama posebno na sušnim zemljištiina. Uzgaja se i kao kultuma biljka. ..
.
Lekoviti deo biljke: Lekovit je koren, koji je valjkasto-vretenast, cvrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Koren (Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Redje se koristi nadzemna biljka brana u cvetu .
 
Lekovito delovanje: . : Za lek koriste se koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje. Lekovito delovanje: konjogriz ili divlji radic cisti i jaca želudac, popravlja probavu, odvaja prekomernu žuc, cisti jetru, bubrege i slezenu, leci žuticu i anemiju. Više se koristi u narodnoj nego u naucnoj medicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje, pre svega, za pojacavanje apetita, za jacanje želuca, bolje varenje hrane, za obilnije lucenje mokrace i žuci i dr. "Frankova cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna kafa" je ispržen i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Pošto je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili vocni šecer), razumljivo je zašto kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabeticari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavocika (Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od šecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu .

KANTARION ULJE


Kantarion ulje se priprema na sledeci nacin:
Do visine od 8 cm ispod vrha boce od 2 litre staviti što više listova i cvetova muške i ženske kantarije (jednakih kolicina), a zatim ubaciti stabljiku.
Do iste visine, zatim, ulije se domace maslinovo ulje. Bocu lagano zacepiti plutom, da pluto »radi« a da ne iskoci. Bocu se iznosi na sunce i izlaže godinu dana.Postupak dozrevanja kantarion ulja može se ubrzati na sledeci nacin: na isti nacin u bocu od 1 litre ubaciti listove i cvetove muške i ženske kantarije, a nakon toga uliti domace maslinovo ulje zagrejano na temperaturu od 60 do 70'C. Prethodno je potrebno bocu zagrejati, da ne pukne. Napunjena boca treba da odleži barem 10 dana, od cega najmanje 2 dana na suncu. Iz boce se uzima onoliko ulja koliko je potrebno, a ostatak ostaje u boci. Valja naglasiti da je kantarion ulje tim bolje cim duze vremena odstoji.

JAGORCEVINA


Opis biljke: jedna je od prvih biljaka koja cvate u prolece. To je trajnica sa kratkim i smedjim korijenom. Jajasto okrugli prizemni listovi složeni su u rozetu. Valovito su nazubljeni, a u vrijeme pupanja uvinuti unatrag. Iz središta rozete izraste 10 do 20 cm visoka cvetna stapka nq cijem se kraju nalazi 5 do 10 žutih cvetova. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava.Medju zašticenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleca. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje pobedu nad zimom. Nije slucajno baš jaglika bila ta koju je izabrao legendarni Knajp da se s njom fotografiše. On je poznavao njene prednosti i visoko je cenio. Jagorcevina procišcava krv i iz organizma eliminiše uzrocnike reume i kostobolje. Ako neko ima sklonost ka oboljenjima mišica i ligamenata, neka svakodnevno pije caj od jagorcevine, (jednu do dve šolje), i bolovi ce prestati. Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo ova biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizicke i duševne iscrpljenosti. . . ,
Stanište: raste u svetlim šumama, medju živicama, u grmlju .
Lekoviti deo biljke: za lek se u maju skupljaju cvetovi, listovi ikoren. 
 
Lekovito delovanje: jaglac je osobito dobar lek za lecenje plucnih bolesti, nesvestice i lupanja srca.
Caj pripremljen od cvetova povecava broj crvenih krvnih zrnaca. Osim toga, koristi se u lecenju nesanice, migrene i neuredne menstruacije. Pospešuje cirkulaciju krvi i izbacivanje sluzi. Caj od korena vrlo uspešno deluje kao umirujuce sredstvo za stišavanje glavobolje, nervoze, nesanice, vrtoglavice i nesvestice. Pored svega, jaglac se koristi za lecenje uzetosti, bolesnih bubrega, reumatizma i kronicne zacepIjenosti. Caj koji se preporucuje treba uzeti pre svih sintetickih sredstava koja obecavaju miran san. Ovaj caj donosi san lececi sve uzroke nesanice, cuvajuci nerve i zdravlje uopšte. Potrebno je 50 g jagorcevine, 25 g levandinog cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Jednu vrhom punu kašiku ove mešavine prelijemo sa 1/4 l vrele vode, pa ostavimo da odstoji tri minuta. Pije se pred spavanje, veoma vrelo, koliko god se može podneti, zasladeno sa malo meda. Jagorcevina izvanredno povoljno deluje na nerve i srce, jaca ih i smiruje glavobolje na nervnoj bazi. Izvrsno deluje i na upalu srcanog mišica, a prevencija je protiv izliva krvi i mozak.
Odlican caj za isterivanje peska iz bubregadobicemo ako skuvamo koren jaglike i pomešamo ga sa medom. Pravi prolecni caj koji cisti krv dobija se od 50 g jaglike, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena maslacka. (Izdankom zove nazivamo tek iznikle pupoljke lišca na granama zovinog drveta).
Protiv srcanih tegoba posebno dragoceno je vino od jaglike. Možemo ga i sami napraviti od cveta jaglike koji naberemo u prolece, napunimo njime - ali prilicno rastresito - bocu od 2 litra i nalijemo cistim belim vinom. Bocu držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srcani bolesnici mogu uzimati dnevno po 3 jelovne kašike

IMELA

Opis biljke: Mali, vrlo razgranat, uvek zelen grmic, visok do 1 m, koji kao polu parazit živi na raznom belogoricnom i crnogoricnom drvecu. Iz starih narodnih naziva može se zakljuciti da je ova poluparazitska biljka od davnina smatrana za lekovitu, a nekada su joj pripisivali i carobne moci. Druidi, keltski sveštenici, poštovali su je kao sveisceljujucu biljku. Oni bi za vreme svecanog rituala sekli imelu zlatnim srpom i kasnije koristili je kao lek protiv razlicitih bolesti. U starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije, a to joj priznaju i kasniji autori. Danas se preporucuje protiv histericnih napada.Stabljika je zeleno-žuckasta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su debeli, kožasti, zeleno-žuckasti, sedeci, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene muške i ženske cvetove. Plod je bela, okrugla, socna, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a plodi od avgusta do novembra.Od pocetka oktobra do kraja decembra beru se i suše listovi i tanje drške. Sledeci period branja je od marta do aprila. Ovo napominjemo jer u ostalim mesecima biljka nema lekovito svojstvo. Najbolja je imela s topole, ali i s bora ili vocnih stabala. Plod imele je otrovan dok su drška i list lekoviti. . . ,


Lekoviti deo biljke: Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domacina na kome imela živi. Tako i hipotensivna svojstva nisu ista: najjaca su u imele sa kruške, manje s jabuke, a još manje sa oskoruše.
 

Lekovito delovanje: .Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujednacenog fiziološkog dejstva. Imela se daje u obliku raznih preparata, sama ili u zajednici sa drugim lekovima slicnog dejstva (sinergisti)Caj: jedna kašicica jagorcevine preliva se sa 1/4 l vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme.
Vino i caj za procišcavanje krvi: opisani u tekstu.Imela pospešuje rad citavog limfnog sistema u organizmu te zato pomaže razmenu materija u njemu. Upražnjavanjem kure od imele oboleli od dijabetesa mogu se osloboditi svoje bolesti. Kod poremecaja hormonalnog sistema takode je vrlo efikasna. Bolesnici s hronicnim poremecajem metabolizma trebalo bi da uzimaju caj od imele svakodnevno u toku šest meseci.Deluje preventivno kod skleroze i šloga; ako osoba to nije ucinila, pa do udara ipak dode, treba prvih šest nedelja posle toga piti po tri šolje, sledece tri nedelje dve, a naredne nedelje po jednu šolju na dan, i to pola šolje pre, a pola šolje posle jela.
Ako hladan caj ušmrcemo u nos, zaustavlja se krvarenje nosa.Imela se smatra najboljim sredstvom za srcane tegobe i tegobe u krvotoku.U ovom pogledu pokazala se izvanredno. Ona sadrži sastojke koji regulišu krvni pritisak; kao i glog, imela sniženi krvni pritisak povišuje, a povišen snižava. Tako se premoreno srce odmara, a prestaju sve nuspojave kod nenormalnog pritiska - valunzi, zujanje u ušima, vrtoglavica, smetnje s vidom...
Dnevno uzimanje tri šolje caja od imele koju smo potopili u hladnu vodu leci sve bolesti srca, krvotoka i pritiska od kojih toliko pati savremeni covek.
Za žene je imela takode višestruku korisna jer regulisan krvotok zaustavljanja i menstrualne tegobe, narocito kod jakog krvarenja, kao i posle porodaja. Tegobe vezane za klimaks, aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, gušenje, prolaze od imele.
Sveži sok od imele (od lista i drške, prethodno opranih) pije se protiv steriliteta, i to po 25 kapi pre dorucka na gladno srce ili pre spavanja.

 
Caj: imela se priprema iskljucivo hladno. Jednu vrhom punu kašicicu imele na 1/4 l hladne vode potopiti preko cele noci, a pre uzimanja malo podgrejati

GUJINA TRAVA


Opis biljke: Gujina trava je krupna, snažna impozantna dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 150 cm, koja lici na šaren bujan ckalj. Listovi su tigrasto prošarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene.
Stanište: Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste kraj puteva i naselja u južnim krajevima i u Primorju
 
Lekoviti deo biljke:Upotrebljava se zreo plod, rede list (Silybi fructus et folium). Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. U plodu ima 0,1% etarskog ulja, malo tanina, flavonoida, masnog ulja, belancevine, raznih šecera i drugih ugljenih hidrata i smole. Zahvaljujuci prisustvu tiramina, plod badelja povecava krvni pritisak. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje
ikoprivnjace.Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jacanje, osobito posle teških operacija i bolesti
Lekovito delovanje: U narodu se upotrebljava za ublažavanje napada žuci, protiv šecerne bolesti, zatvora, za lecenje hemoroida i dr. Pripremaju se cajevi protiv niskog pritiska, za jacanje, bolji apetit, protiv morske bolesti, smetnje u žuci (kamen, bolovi) i protiv šecerne bolesti.

GLOG


Opis biljke: glog je vecinom srednje velicine. Na pogodnim staništima uspeva i kao cvorasto, razgranjeno drvo visine i do 5 metara. Drvo gloga je tvrdo i žilavo. Kora je glatka, sivo-pepeljaste boje s granama na kojima je rasporedjeno trnje dužine do 1 1/2 cm. Listovi su trokrpasti i peterokrpasti, s donje strane su svetlo plavkasto-zeleni, a s gomje strane tamnozeleni i sjajni. Nalikuju listovima hrasta, samo što su znatno manji. Beli cvetovi su skupljeni u bogate kitice s dugim i kracim peteljkama. Snažno mirišu na med. Plodovi su crvene boje i beru se kad sazriju, u kasno leto .
Stanište: glog se cesto nalazi na rubovima niskih belogoricnih i crnogoricnih šuma, a veoma cesto raste u šikarama te uz ograde i živice.
 
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi sa cvetnim stapkama, listovi i plodovi bez peteljke. Cvetovi i listovi sakupljaju se u prolece. Cvetovi i cvetni vršci sabiru se samo s grmova koji su u punom pocetnom cvatu. Suše se u tankom sloju pri cemu je potrebno paziti da ne promene boju. Listovi se beru nakon cvatnje. Plodovi se beru nakon dozrevanja; suše se najpre u hladu, da uvenu, a nakon toga dosuše se na toploj peci
 
Lekovito delovanje:drži se da je glog jedna od najvrednijih i najdelotvomijih lekovitih biljaka za srce. Glog jaca i regulira rad srca. Osim toga, glog je izvanredan regulator krvnog pritiska, pri cemu ne samo da snizuje povišeni krvni pritisk, nego povisuje preniski krvni pritisak u oslabljenog srcanog mišica. Dobar je u lecenju oštecenog srcanog mišica u starosti, kod upale srcanog mišica, u lecenju zakrecenja krvnih žila i angine pectoris. Glog deluje na smirenje živcanog sistema.

DRAGOLJUB


Opis biljke:Uzgaja se kao ukrasna biljka u cvetnjacima, a raste i u svetlim bukovim šumama i gajevima.Jednogodišnja zeljasta biljka, oko 15 cm visoka, skoro okruglih listova, gusto protkanih žilama. Jarki narandzastožuti cvetovi, išarani prugama, svojstvenog mirisa. Sadrzi sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog kojeg deluje antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šecer i vitamin C.Pošto cvate u junu i julu, upotrebljavaju se sveži listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme. Lišce i cvet sabiru se za vreme cvatnje, a plod u kasnu jesen, kada sazri.i., Zbog sadržaja vitamina služi kao proljecna salata - mlado lišce treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov sok –uzima se bar jedanput na dan, ili se iz sveže biljke iscedi 10 – 15 g soka za istu svrhu. Posto se biljka može uzgajati u saksiji, ili na balkonu ili u stanu – po zimi – osigurava nam cele godine lekovitu vitaminsku salatu
Sumporno ulje u dragoljubu lekovito je u slucaju emfizema, bronhitisa, pospešuje izbacivanje sluzi., koristi kod astme, pojacava izlucivanje mokrace, olakšava poteškoce bolesne žuci, jaca polnu moc. Uzima se tri puta dnevno po 1 kafena kasicica alkoholature / tinkture / , razredjena sa malo vode. Porast kose pospešuje tinktura koja se priprema tako da se isecka sitno 100 g svežeg lišca dragoljuba, koprive ( Urtica dioica ), šimšir ( Buxus sempervirens ), pa se sve to prelije sa 500 g alkohola. Ostavi se da stoji 21 dan. Za to vreme jednom dnevno promuckati. Procedi se , pritiskanjem.Tom se tinkturom trlja koža glave pomocu mekane cetkice. nakon 1 sat treba glavu oprati mlakom vodom. To se ponavlja svaki dan tri nedelje.Ista tinktura služi i za spoljnju upotrebu kod nekih kožnih bolesti.Dragoljub uništava i životinjske parazite. Ekstrakt se pokazao kao izvrsno sredstvo protiv lisne vaši i drugih parazita.Iz lista dragoljuba dobija se sumporno etericno ulje industrijskog naziva "Tromalit", koje ima veliku antibakterijsku moc: koristi se u lecenju disajnih i mokracnih organa.

DIVIZMA


Opis biljke: divizma je dvogodišnja biljka. Stabljika joj je visoka od 1 do 1 1/2 metar, uspravna je i pokrivena gustim vunastim dlakama. U prvoj godini razvijaju se samo prizemni listovi, a u drugoj naraste samo stabljika. Listovi su krupni i debeli, duguljasto jajasti. Listovi pri dnu stabljike imaju peteljku i veci su, dok su oni na stabljici manji i bez peteljke, tj. sjedeci. Cvetovi su skupIjeni u gornjem delu stabljike u dugacak klas, žute su boje s belo ili crvenkasto vunastim prašnicima.
Stanište: raste po suncanim kamenitim brežuljcima i na kamenitu tlu.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvatnje
Lekovito delovanje: sveži listovi koriste se za pripremanje obloga za otekline, hemoroide i lišajeve. Pomešana s drugim lekovitim biljkama izvrsno je sredstvo protiv bolesti pluca, posebno suhog kašlja, prsobolje, groznice te za lecenje katara želuca i creva i protiv grceva probavnih organa. Ulje od divizrne izvanredno je sredstvo za mazanje bolesnih ociju i za masažu kod reume i kostobolje. Ulje od divizrne priprema se tako da se boca napuni do polovice sitno iseckanim listovima divizme, prelije se cistim maslinovim uljein, zacepi vatom i ostavi na suncu 40 dana..

CUVARKUCA

Opis biljke: cuvarkuca je trajna biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. U lažnom šticu poredani su cvetici zvezdastog oblika, svetlocrvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubicaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, socni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuca..Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto znacenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grcki aeixwn. Cuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom. Cuvarkuca sadrži: jabucnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šecer, gumu i mineralne sastojke. ,

Stanište: raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, Ieti, za vreme cvatnje hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabucna kiselina.Upotrebljava se sok iscedjen iz celelog svezeg lista.

Lekovito delovanje: sveže iscedjeni sok iz listova cuvarkuce koristi se ulecenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha u male dece. Sveže zdrobljeni listovi ili cisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv cireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lecenje »kurjih ociju« i uklanjanje suncevih pega. Sveži sok koristi se u lecenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana skrucenim žutim sekretom (jer ga sok cuvarkuce rastvara).. Cireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od vveze biljke krotiv zapaljenja zuba i upala grla.

BOKVICA



                                              BOKVICA


Opis biljke: Plantago lanceolata nazivaju muškom bokvicom, odnosno trpucem muškim, dok ženska bokvica ( Plantago major ) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ženskom ! Prema obliku listova razlikuju se ženska ili širokolisna bokvica / P. major / i muška , uskolisna bokvica / P. lanceolata /U medicini se vise ceni muska bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae ).bokvica muška ili trputac muški trajna je biljka s prizemnim, uskim, sulicastim, golim i žilavim listovima. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih žila. Cvetna stapka je bez listova, uglasta i uspravna, a završava zeleno-sme?im cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac. , Stanište: raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na livadama, svetlim prozracnim šumama.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju koren, listovi pre cvatnje, a seme nakon što sazre

Lekovito delovanje: bokvica muška ili trputac muški sadrži mnoge lekovite materije koje joj daju sposobnost u lecenju svih oboljenja organa za disanje, kod vece ili manje sluzne izlucevine. Izvrstan je prirodni lek kod plucne astme, upale plucnih vrhova, kašlja, hripavca, cak i tuberkuloze pluca..Za lek se najvise koristi list; od sirokolisnih vrsta za rane i obloge, od uskolisnih vrsta protiv plucnih unutarnjih bolesti te zenskih bolesti.Bokvica izvrsno potpomaze u lecenju tuberkuloznih bolesti pluca. Bokvica je posebno pogodna za decu jer joj je sok ukusan, narocito kada se zasladi šecerom ili medom.Caj od listova bokvice treba piti što je moguce topliji.Najbolje je jedna soljica caja odmah ujutro – natašte, a zatim 1- 2 soljice preko dana i još jedna uvece, pre spavanja. Tako se postize mirna noc.Sveze zgnjeceno lišce sluzi kao oblog koji se stavlja na mesto uboda insekta ili ujeda zmije. takodje se stavljaju oblozi kod vrucih oteklina i rana koje teško zarastaju.

Sok od svezeg liscakoje dobro izgnjecimo, nakapa se na ranu, te zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje; sprecava upalu i ublazava bol. Oblog od lisca hladi noge nakon dugog i napornog hodanja




Opis biljke: prizemni listovi bokvice ženske ili trpuca velikog složeni su u obliku rozete, širokog su jajolikog oblika, na rubovima delimicno ili svekoliko nazubljeni. Na golim listovima istice se uglavnom 7 provodnih žila. Cvetna stapka je uspravna i okrugla a cvetni klasi? je duguljastovaljkast. ,
 
Stanište: bokvica ženska ili trputac veliki može se na?i na zapuštenim livadama, pustim zemljištima, stazama i putovima, ali i u vlažnim grabama od nizina do visokih planinskih podrucja.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru samo listovi, a suše se u tankim slojevima na hladnom i prozracnom mestu
 
Lekovito delovanje: koristi se kao sredstvo za lecenje rana i cireva jer suzbija upale. Isto kao bokvica muška ili trputac muški, koristi se kao lek protiv kašlja i za rastvaranje sluzi, iako se u tome daje više prednosti trpucu muškom. Koristi se u lecenju bolesti mokra?nog mehura te cireva na želucu i crevima..


Sok od bokvice:200 grama lisca bokvice,,100 g koprive ( Urtica dioica),100 g maslacka ( Taraxacum officinale)100 g stolisnika ( Achillea millefolium ) :sve se dobro izgnjeci, istisne kroz cistu lanenu krpu, procedi, zatim prokuva uz skidanje pene i koja se skuplja na povrsini , dobijenom soku dodaju se dve velike kasike meda, pa se to ponovo kuva dok se ne zgusne tako da postane koncasto. Kada se sok ohladi, uliva se u boce , a da se ne bi pokvario, doda se svakoj boci casica rakije. Pre upotrebe pomesa se sa toplom vodom , pola - pola.







BAGREM


Opis biljke: Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gaji. Drvo je visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava cvet, rede list (Robiniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list još dok je mlad , Bagrem - akacija je stablo koje naraste do 25 m visine preneseno je pocetkom 17. vekaiz Severne Amerike u Evropu. Beli mirišljavi cvetovi koji rastu u grozdovima izlucuju puno nektara, ukusni su sveži, a specijalitet prženi prethodno uvaljeni u testo za palacinke. Plod bagrema je plosnata do 11 cm duga mahuna sa 4-10 semenki bubrežasta oblika. Narodna medicina preporucuje i caj od osušenih cvetova, koji uz to što je ukusan, deluje lekovito kod prehlade i kašlja. U svežim mahunama i u semenkama ima mnogo belancevina, ugljikohidrata i masnoce. Mahune se mogu sušenjem konzervirati i upotrebljavati kao povrce. Kuvano semenje bagrema može da zameni pasulj, a prženo da posluži kao zamena za kafu.
Stanište: raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozracnim šumama.
Lekoviti deo biljke:za lek se koristi cvet,,Bagremova kora je otrovna, zbog cega je ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potice od toksalbumina robina
Lekovito delovanje: Cvet se upotrebljava u obliku caja (5 na 100) za lakše iskašljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva jace lucenje žuci. ..

NEVEN


Opis biljke:neven je jednogodiùnja, uspravna biljka s razgranjenom stabljikom visine do 60 cm. Listovi su sedeci, duguljasti i nasuprotni. Cela je stabljika proûeta pustenastim dlakama. Cvetna glavica ûute je, tamnoûute ili narancaste boje Bere se cvet, koji je žute do narancaste boje, i to celu godinu. Biljka je baktericidna, i služi kao antibiotik, upotrebljava se za unutrašnje i spoljno lecenje raznih bolesti i stanja:Za spoljnu upotrebu: za gnojne rane i posekotine, pomaže u lecenju psorijaze, kod impetiga, cireva, opekotina, promrzlina, upalu vena...
,
Staniste:Kao omiljeno cvece sadi se po vrtovima i vinogradima, a divljeg ima nešto na livadama oko naselja .
 
Lekoviti deo biljke: lek se, za vreme cvatnje skupljaju listovi, a cvetne glavice dok se joù nisu rascvetale. Listovi i cvetovi neugodna su mirisa. Upotrebljava se cvet, redje vrhovi biljke sa cvetovima.Treba brati jarkonarancaste, debele cvetove, a ne blede i tanke.Moraju se brzo sušiti na promaji, da bi sacuvali prirodnu boju. Latice imaju najvecu vrednost.
 
Lekovito delovanje: neven se koristi u lecenju zatvora, ûutice, bolesti ûeluca i creva, a narocito cireva u ûelucu i crevima. Od sveûih listova i cvetova, domace svinjske masti i voska priprema se »nevenova« mast ùto se veoma uspeùno koristi u lecenju rana, otecenih ûlezda, krasta i osipa, kostobolja..Recept -  

Mast od nevena: 1 šoljica sveže iscedjenog soka od lišca i cveta, 2 šoljice nesoljene svinjske masti ( domace) i pola soljice voska mešaju na vatri dok se sve ne spoji. Ta mast koristiti i u slucaju otecenih žlezda (posavetovati se sa lekarom ) cireva i rana koje teško zarastaju. Preporuka je da se uz to popije i 1 šoljica caja od lišca i cveta, dnevno. Ubrzo nakon što mast od nevena namažemo na rane, opazicemo kako poboljsava zaceljivanje. Važno i dobro svojstvo te masti je da ne nadražuje. Kolicina koja se primenjuje kod upotrebe masti: na platnenu krpu namaže se sloj debljine milimetar, krpa se stavi na ranu ili cir, pokrije sa malo vate i sve to ucvrsti zavojem, a na manjim mestima i flasteromTinktura:Tinktura se pravi od 20 delova cveta potopljenih u 100 delova 70% alkohola. (1:20).Ostavi se da stoji dobro zatvoreno 10 dana, zatim procedi i ostavi u dobro zacepljenoj boci. Tinktura nevena smiruje upale kože i zubnog mesa.Angina i upaljene desni ispiraju se sa uspehom prelivom od nevena. Preliv se priprema tako da se jedna cajna kasikica usitnjenih cvetova nevena prelije kipucom vodom i ostavi 15 minuta da stoji. Njime se ispiru usta i grlo. Protiv celavljenja i sprecavanja ispadanja kose, te za bolji rast kose pravi se ovaj caj: 20 g sitno izrezanog korena podbela (Tussilago farfara), 10 g suvih cvetova nevena, sve to prelije jednom litrom kipuce vode , ostavi da vri 10 – 15 minuta, a zatim se još i doda samo malo preliva od nevena i procedi. Tim se toplim cajem nedeljno dvaput istrlja glava.

SLEZ CRNI


Opis biljke: crni slez jednogodišnja je ili višegodišnja biljka iz cijeg podanka izbijaju, uglavnom, polegnute, razgranjene stabljike visine do 80 cm. Listovi su okruglog, srcastog ili bubrežastog oblika, krpasti i nazubljeni na dugackim peteljkama. Cvetovi izbijaju iz lisnih pazušaca, imaju dvostruku cašku, a cvetni listovi imaju 3 do 5 duguljastih pruga. Boja cvetova zavisi o vrsti, a krece se od plavkaste do ružicasto-crvene. Citava biljka je bez mirisa i neukusna, sluzava ukusa. ... ,
 
Stanište: raste na nasipima, uz reke, , na vlažnim livadama i, na poplavljenim podrucjima. Uzgaja se i u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru, pre svega, listovi, a cvetovi za vrerne cvatnje. Kadšto se sabiru koren i seme. Cvetovi se smeju sabirati samo po suvom vremenu, kada su potpuno otvoreni; suše se u hladu u veoma tankom sloju, a još boIje na toplom mestu. Listovi se sabiru sa što kracom peteljkom i suše u tankom sloju na prozracnom mestu. Oboleli i ošteceni listovi ne smeju se sabirati i upotrebljavati za lek 
..
Lekovito delovanje: cmi slez odavna se koristi za otklanjanje probavnih smetnji i rastvaranje sluzi. Caj pripremljen na propisan nacin upotrebljava se za lecenje kaslja, katara, bronha, promuklosti, upale ždrela, nadutosti pluca (emfizem) i kod katara pluca. Preporucuje se za lecenje griže, grceva u želucu i crevima, bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokrace.

PELIN


Opis biljke: pelin je trajna biljka s razgranjenom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cvate u grozdu sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od caške s uskim lapovima, bledožutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog vencica, 5 prašnika i nadraslim pesticem.. Nema coveka koji ne zna za pelen. Mnogi biljku i ne poznajuu prirodi, ali svi odreda znaju za pelen simbol gorcine i cemernosti.Malo je biljaka koje su tako duboko vezane za naš narod,vekovima mucen, gonjen, ponižavan, koji je znao samo zagorcinu života. I dok je u nas pelen simbol jada, cemera, dotle su nekada Rimljani na Kapitolu, pre i iznad svih priznanja i pocasti, pobednika najbolje pobednike napijali napitkom od pelena, ubedeni da je to najveca nagrada za pobednika, jer im se po tadašnjem shvatanju, obezbeduje dobro i vecno zdravlje, najvece zemaljsko bogastvo. U ostalom i latinski naziv pelena ima simbolicno znacenje tj. ime biljke treba da deluje psihosugestivno na coveka, da veruje da ce biti zdrav i cio. Anticki naziv potice od grecke reci (Artemisia) lekovite.Stanište: kao divlja raste na osuncanim neobraslim zemljištima, a zbog svoje lekovitosti sadi se u vrtovima.
 
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi pre cvatnje i cela biljka za vreme cvatnje.
Lekovito delovanje:pelin je vrlo gorkog ukusa. Izvanredno je sredstvo za cišcenje krvi i jacanje želuca. Upotrebljava se u lecenju loše probave, nadimanja, slabog teka, podrigavanja, žgaravice, glista, bolesti jetre, slezene, bubrega, žutice, groznice, grušanja krvi, mokracnog mehura, vodene bolesti i osipa. Osim toga, mnogo-siruka lekovita svojstva pelina povoljno uticu na celokupni organizam . Tako nestaju teške smetnje , debljine, šecerne bolesti, u duševnim smetnjama koje, više ili manje, imaju dublji uzrok u neredovnom radu probavnih organa, smetnjama u radu jetre, žuci, slezene i ženskih polnih organa.

ROSOPAS


Opis biljke: rosopas je trajna zeljasta biljka s debelim i vlaknastim podankom, te razgranjenom stabljikom visine od 30 do 70 cm. Listovi su perasto razdeljeni, odozgo mutnozeleni, a s donje strane modro-zeleni. Žuti su cvetovi složeni u retke štitaste cvatove. Vencic je sastavljen od 4 latice a caška od 2 zelenkasta lapa, u kojima je omotan cvet, a otpadaju kad se rascveta. Plod je valjkasti tobolac, s mnogo cmo-smedjih sjajnih semenki, što imaju maleni belkasti privesak. Rosopas se lako raspoznaje po narancastom mleku što »grize« kad se otkine list. Koren i stabljika puni su toga soka.. 
Stanište:raste na zapuštenim mestima, putovima, u blizini ljudskih naselja, uz ograde, plotove i zidove te medju kamenjem .
 
Lekoviti deo biljke: za lek sabire se citava biljka za vreme cvatnje. Suši se u hladu, po mogucnosti što brže..
Lekovito delovanje: rosopas je odavna poznata lekovita biljka što se uspešno koristi u lecenju bolesti probavnog trakta, posebno kod želuca, žuci i jetre. Isto tako, koristan je u lecenju astme, bubrega i mokracnog mehura. Izvana rosopas koristi se u lecenju lišaja, krasta i drugih kožnih bolesti..

SREMUS


Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.... ,Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!
 
Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)
Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.

TINKTURA: lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska

NANA


Opis biljke: nana ili metvica je trajna zeljasta biljka, a raste kao divlja i pitoma, jer se uzgaja u vrtovima. Metvice imaju uspravnu ?etvrtastu, granatu i dlakavu stabljiku s nasuprotnim - dlakavim unakrsnim, jajasto-šiljastim, na krajevima pilastim - listovima. Odozdo je sjajno i tamnozelene boje, a s gornje strane svetlozelene boje..
Stanište: divlja nana ili metvica nana raste na vlažnim mestima .

Lekoviti deo biljke: listovi i cela biljka.
Lekovito delovanje:Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljivlek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grceva, protivteškog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav cajevaza lecenje žuci. Nanino ulje ima slaba anesteticka svojstvai prijatan miris koji osvežava, zbog cega se upotrebljavai protiv gadenja i povracanja. Rastvor ulja u alkoholu koristispolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol,naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog togahladi.nana se koristi za umirenje zivaca, nervnu rastrojenost,glavobolju, zujanje u usima, histeriju i hipohondriju, groznicu,slabost i nozno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povracanje, grceve u želucu i materici, pospešuje krvotok, leci prehladu, promuklost i kašalj. Destilacijom od nane se proizvodi etericno ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost u lecenju raznih bolesti.