Cuvarkuća se kao lek koristi se svež list i iz njega isceđen sok Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi

Opis biljke: Čuvarkuca je trajna biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. Svetlocrvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubicaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, sočni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuća.
Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto značenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grčki aeixwn. Čuvarkuca čuva kuću od groma, veštica i bolesti. 
Kao lek koristi se svež list i iz njega isceđen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je čuvarkuća bolja na kući nego dva psa pred kucom. Čuvarkuca sadrži: jabučnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šecer, gumu i mineralne sastojke. ,
Stanište: raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, Leti, za vreme cvetanja hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabučna kiselina.Upotrebljava se sok isceđen iz celog svezeg lista.
Lekovito delovanje: sveže isceđeni sok iz listova čuvarkuce koristi se u lečenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha u male dece. Sveže zdrobljeni listovi ili čisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv čireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lečenje kurjih očiju i uklanjanje sunčevih pega. 
Sveži sok koristi se u lečenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana skrućenim žutim sekretom jer ga sok čuvarkuće rastvara čireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od sveže biljke protiv zapaljenja zuba i upala grla.