Maslačak čaj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.


Opis biljke: Maslačak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za čaj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke skupljaju se koren, list i cvet.U službenoj je upotrebi biljka u cvetu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini skupljaju i cvetovi.Maslačak pojačava lučenje žuci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, čišcenja krvi, pomaže kod lečenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod manjka apetita.
Lekoviti deo biljke: Cveta od marta do maja. Maslačak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle –više nego španac !.Mladi listovi u proleće ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorčina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noći. Lekovito delovanje: Maslačkov čaj moraju piti dijabeticari, a preporučuje se i svaki dan sažvakati5 do 10 šupljih stabljika. 

Čaj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.Koren i stabljika sadrže gorku materiju –taraxacin – koji deluje diuretički, a može izazvati prolive i smetnje u srčanom ritmu.Vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim količinama – naročito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni..

ČAJ:Caj se priprema najcešce od suvog usitnjenog korena. Jedna kašika korena stavi se u 2 cl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, procedi nakon 15 minuta i pije tokom dana nezaslađeno, ili još bolje, zaslađen pravim domaćim medom.Taj čaj pročišcava organizam, pomaže kod degeneracije hrskavice, podstiče znojenje.

Pomaže u borbi protiv debljine i celulita.Koren se iseče na tanke ploške,pa se može jesti sirov na hlebu, sa maslacem. Ipak, bolje ga je skuvati. Ispržen i samleven koren odlicna je zamena za kafu. Mladi i još tvrdi cvetni pupoljci mogu se kiseliti u sirćetu i koristiti kao začin – umesto kapare. 

Maslačkov sirup ( med )Tri –cetiri pune šake cvetnih glavica maslačka (sveže) preliti sa 2 litre kipuce vode, i prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šećera ili odgovarajucega zaslađivaca, te sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajuci do gustoće sirupa.Dobijeni sirup se puni u čiste tegle u kojima se obično i konzervira voće. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda.Ovaj sirup jača i procišcuje organizam, regulise varenje, jača apetit.Uzima se po jedna kašika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, teglu dobro zatvoriti.