IMELA

Opis biljke: Mali, vrlo razgranat, uvek zelen grmic, visok do 1 m, koji kao polu parazit živi na raznom belogoricnom i crnogoricnom drvecu. Iz starih narodnih naziva može se zakljuciti da je ova poluparazitska biljka od davnina smatrana za lekovitu, a nekada su joj pripisivali i carobne moci. Druidi, keltski sveštenici, poštovali su je kao sveisceljujucu biljku. Oni bi za vreme svecanog rituala sekli imelu zlatnim srpom i kasnije koristili je kao lek protiv razlicitih bolesti. U starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije, a to joj priznaju i kasniji autori. Danas se preporucuje protiv histericnih napada.Stabljika je zeleno-žuckasta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su debeli, kožasti, zeleno-žuckasti, sedeci, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene muške i ženske cvetove. Plod je bela, okrugla, socna, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a plodi od avgusta do novembra.Od pocetka oktobra do kraja decembra beru se i suše listovi i tanje drške. Sledeci period branja je od marta do aprila. Ovo napominjemo jer u ostalim mesecima biljka nema lekovito svojstvo. Najbolja je imela s topole, ali i s bora ili vocnih stabala. Plod imele je otrovan dok su drška i list lekoviti. . . ,


Lekoviti deo biljke: Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domacina na kome imela živi. Tako i hipotensivna svojstva nisu ista: najjaca su u imele sa kruške, manje s jabuke, a još manje sa oskoruše.
 

Lekovito delovanje: .Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujednacenog fiziološkog dejstva. Imela se daje u obliku raznih preparata, sama ili u zajednici sa drugim lekovima slicnog dejstva (sinergisti)Caj: jedna kašicica jagorcevine preliva se sa 1/4 l vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme.
Vino i caj za procišcavanje krvi: opisani u tekstu.Imela pospešuje rad citavog limfnog sistema u organizmu te zato pomaže razmenu materija u njemu. Upražnjavanjem kure od imele oboleli od dijabetesa mogu se osloboditi svoje bolesti. Kod poremecaja hormonalnog sistema takode je vrlo efikasna. Bolesnici s hronicnim poremecajem metabolizma trebalo bi da uzimaju caj od imele svakodnevno u toku šest meseci.Deluje preventivno kod skleroze i šloga; ako osoba to nije ucinila, pa do udara ipak dode, treba prvih šest nedelja posle toga piti po tri šolje, sledece tri nedelje dve, a naredne nedelje po jednu šolju na dan, i to pola šolje pre, a pola šolje posle jela.
Ako hladan caj ušmrcemo u nos, zaustavlja se krvarenje nosa.Imela se smatra najboljim sredstvom za srcane tegobe i tegobe u krvotoku.U ovom pogledu pokazala se izvanredno. Ona sadrži sastojke koji regulišu krvni pritisak; kao i glog, imela sniženi krvni pritisak povišuje, a povišen snižava. Tako se premoreno srce odmara, a prestaju sve nuspojave kod nenormalnog pritiska - valunzi, zujanje u ušima, vrtoglavica, smetnje s vidom...
Dnevno uzimanje tri šolje caja od imele koju smo potopili u hladnu vodu leci sve bolesti srca, krvotoka i pritiska od kojih toliko pati savremeni covek.
Za žene je imela takode višestruku korisna jer regulisan krvotok zaustavljanja i menstrualne tegobe, narocito kod jakog krvarenja, kao i posle porodaja. Tegobe vezane za klimaks, aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, gušenje, prolaze od imele.
Sveži sok od imele (od lista i drške, prethodno opranih) pije se protiv steriliteta, i to po 25 kapi pre dorucka na gladno srce ili pre spavanja.

 
Caj: imela se priprema iskljucivo hladno. Jednu vrhom punu kašicicu imele na 1/4 l hladne vode potopiti preko cele noci, a pre uzimanja malo podgrejati